Nikola Smolenski wrote:

Slaven Kosanovic wrote:

...

...може и користи као извор за научне радове, ево га примјер:

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2007/0353-57380703271B.pdf

Богами, није једини.

http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&p...

Да и не помињем http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bwikipedia+%2B%D1%98%D0%B5

uzas :-( srecom po struku, nigde ne videh biologiju :) makar nesto svetlo i akademsko u ovoj temi...

Дана Thursday 26 March 2009 14:38:19 Slaven Kosanovic написа:

El 26/03/2009, a las 14:27, Nikola Smolenski escribió:

...

Богами, није једини.

http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&p... ge=0&sort=1&stype=0

Да, није изолован случај... Иначе, мислио сам на Вики на српском... За

Онда http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bsr.wikipedia+%2Bje

2009/3/27 Mihajlo Anđelković michael.angelkovich@gmail.com:

Страшно. Али страшно. Лепо је напоменути да је Википедија коришћена као извор референци, али навести њу саму као референцу... }:D

Да. Укратко то. Као што је неозбиљно навести ма коју енциклопедију као референцу. То показује озбиљност оног ко се бави науком: Ако енцкилопедија има референце на својим чланцима, треба користити њих; ако је нема, подаци на енциклопедији нису довољно релевантни за уношење у један научни рад. Наравно, добро је напоменути да се енциклопедија користила као помоћна литература и навести је међу општим изворима; али је врло проблематично у ком научном раду је прихватљиво давати опште изворе.

Да. Укратко то. Као што је неозбиљно навести ма коју енциклопедију као референцу. То показује озбиљност оног ко се бави науком: Ако енцкилопедија има референце на својим чланцима, треба користити њих; ако је нема, подаци на енциклопедији нису довољно релевантни за уношење у један научни рад.

Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima, doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i neozbiljni, naprotiv.

Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima. Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se praktično nema šta dodati ni oduzeti.

http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco

Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina evra, bi mogle itekako da pozavide.

Slaven

Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji, njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama Vikipedija kao izvor nekih informacija. Za naučne radove iz oblasti matematike teško da se može iskoristiti, to bi i meni u ovom momentu izgledalo smešno. :)

2009/3/27 Mihajlo Anđelković michael.angelkovich@gmail.com

Не искључује се да на Википедији има добрих текстова. Без обзира на то не бих икакво њено узимање здраво за готово сврстао у рад по ПС. Од ђака у ОШ до доктора наука.

2009/3/27 Slaven Kosanovic slavenkosanovic@gmail.com:

...

...

Да. Укратко то. Као што је неозбиљно навести ма коју енциклопедију као референцу. То показује озбиљност оног ко се бави науком: Ако енцкилопедија има референце на својим чланцима, треба користити њих; ако је нема, подаци на енциклопедији нису довољно релевантни за уношење у један научни рад.

Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima, doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i neozbiljni, naprotiv.

Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima. Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se praktično nema šta dodati ni oduzeti.

http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco

Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina evra, bi mogle itekako da pozavide.

Slaven _______________________________________________ Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l

---

Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l

Добро, већ је било напоменуто да се Википедија, као и балега, могу подвргнути научним истраживањима. Али у општем случају важи оно што више пута поновисмо. :о)

2009/3/28 Milos Rancic millosh@gmail.com:

2009/3/28 Djordje Stakic djordjes@gmail.com:

...

Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji, njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama Vikipedija kao izvor nekih informacija.

Да, ово је битно напоменути. Википедија по себи може бити извор за оригинална научна истраживања из области које Википедија покрива на мета нивоу. Дакле, може бити извор за проучавање друштвених мрежа, заједничког рада на грађењу знања, категоризације знања, енциклопедистике итд. итд. Википедија је врло богат извор за многе савремене токове, а по много чему је јединствена у историји.

Дакле, треба разликовати употребу Википедије као извора информација у односу на употребу Википедије као материјала за истраживање. Први случај смо већ описали у претходним мејловима, док у другом случају материјал са Википедије може да донесе врло богате научне резултате. _______________________________________________ Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l

2009/3/28 Slaven Kosanovic slavenkosanovic@gmail.com:

Da zaključim. Vikipedija kao izvor za bazne informacije nekog naučno- istraživačkog rada, gdje autor predlaže neke nove hipoteze i teorije, ili recimo gdje se razrađuje neka kompleksna matematička teorema, jednostavno ne ide. Ali za neke opšte informacije i definicije, zašto da ne. Veliki dio našeg znanja iz mnogih oblasti dolazi iz tercijarnih izvora, pa čak i neke informacije na osnovu koji se održavaju neke naučne teorije, naročito u društvenim naukama, recimo u istoriji. U prirodnim naukama je sasvim druga priča, jer prirodne nauke, ali i matematika ne podnose takav pristup.

Наравно, али не у облику "РНК је скуп амино-киселина<ref>Сарадници Википедије, http://....</ref>.", већ у облику "РНК је скуп амино-киселина<ref>више информација о саставу РНК можете наћи на...</ref>." Дакле, главна разлика није у томе да ли *постоји* линк ка Википедији, већ како је тај линк коришћен.

2009/3/27 Slaven Kosanovic slavenkosanovic@gmail.com:

Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima, doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i neozbiljni, naprotiv.

Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima. Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se praktično nema šta dodati ni oduzeti.

http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco

Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina evra, bi mogle itekako da pozavide.

Тачност информација није питање. Уосталом, одавно је установљено да је Википедија егал са Британиком по том питању.

Постоје два друга (скупа) проблема: један се тиче цитирања енциклопедије уопште, други се тиче цитирања Википедије.

Кад је у питању цитирање енциклопедије, то има два сегмента:

1) Цитирање енциклопедије у научном раду (дакле, не у новинском чланку и не у виду "за више информација видите...") говори о ниском научном ауторитету писца из области коју цитира. Па, сад, ако је то периферна област у односу на ону о којој је реч у научном раду (нпр. показивање неке небитне чињенице за сам рад), онда то и није тако страшно. Мада је, опет, боље назначити експлицитно да то није цитат него да је то скуп додатних информација. Али, ако нпр. биолог цитира чланак из биологије у Британици или на Википедији, онда је то озбиљан проблем за научни интегритет конкретног биолога.

2) Енциклопедија је замашан посао и често су чак и стручне енциклопедије пуне озбиљних недостатака. Узмимо, 14-томна Енциклопедија језика и лингвистике, иако изузетно детаљна у модерним (да не кажем помодним) лингвистичким правцима, врло је танка у дијахронијској лингвистици. Такође, описи језика су изузетно неизбалансирани: неки егзотични језици су описани значајно боље описани од неких већих, а о неким језицима нема ни одреднице (иако постоји опис у нпр. Британици). Такође, често постоје пропусти (познат је пропуст Британике који од бар 1995. није исправљен: место слова, мислим, Ђ у опису српског језика, стоји, мислим, тврди знак). Дакле, за *научно* информисање о конкретном проблему не служе енциклопедије (иако оне, свакако, служе као полазна тачка), већ служе конкретна научна дела из те области.

Питање конкретно везано за Википедију тиче се оног што Британика има, а по концепту Википедија никад неће имати (и не треба да има): научни интегритет. Иза Википедије не стоје именом и презименом стручњаци који својим научним ауторитетом гарантују за интегритет сваког чланка. Та гаранција је само делом садржински битна (уп. проблем Британике по питању описа српског језика), али је пресудна у формалном смислу:

Позивањем на конкретан рад одговорност за тачност података се преноси на аутора тог рада. Узмимо, ако је један научник експериментално установио да сила Земљине теже има толико и толико убрзање, онда други у неком следећем испитивању може узети као чињеницу само на основу научног интегритета првог. То је темељ научног метода: не мораш измишљати топлу воду ако је неко други већ измислио.

Википедија ту врсту научног интегритета нема и зато се не може давати као извор. Наравно, један физичар не мора да цитира одакле му убрзање Земљине теже пошто је то податак који је другим физичарима познат (за разлику од Википедије, чији аудиторијум нису само физичари). Али, сваки физичар који цитира Википедију по питању резултата Великог хадронског колидера -- јесте шарлатан (наравно, ако ти није у смислу "да видимо колико је Википедија тачна по том питању").