Гугл покреће нови пројекат под називом Кнол. Лоша имитација википедије. (званичан блогhttp://googleblog.blogspot.com/2007/12/encouraging-people-to-contribute.html, ен-вики http://en.wikipedia.org/wiki/Knol)
По мени је то одвлачење пажње аутора који би евентуално радили на Википедији. Ал` нек` им је са срећом.
On 15/12/2007, Јован Вуковић jovanvb@gmail.com wrote:
Гугл покреће нови пројекат под називом Кнол. Лоша имитација википедије. (званичан блог, ен-вики)
Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org http://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Trziste je nemilosrdno. Eto prilike da svojim kavlitetom, ako ga uopste imamo, pokazemo jacinu.
Poki
Током 15.12.07., Mihajlo Andjelkovic michael.angelkovich@gmail.com је написао:
По мени је то одвлачење пажње аутора који би евентуално радили на Википедији. Ал` нек` им је са срећом.
On 15/12/2007, Јован Вуковић jovanvb@gmail.com wrote:
Гугл покреће нови пројекат под називом Кнол. Лоша имитација википедије. (званичан блог, ен-вики)
Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org http://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org http://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Циљ пројекта и јесте парирање википедији. А ево и првих вести на српском ( мондо http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=80310)
Не разумем, кажем, не разумем, синак, овакве реакције.
Вероватно је то последица чињенице да смо ми први протурали приче да се трудимо да будемо конкуренција Британике, Брокхауса, Ларуса и не знам чега све не ...
На крају се испостави да је Википедија покрет који је изнедрио заједницу а приде има и хумане идеје о добављању знања онима који немају ресурсе да сами до њих дођу. Све је отишло у један много шири контекст од прикупљања броја чланака.
Као обичан корисник интернета сам радостан што ћу ускоро имати више погодака кад затражим неки појам, а не само Википедију и њене многобројне копије (пољских само има 5-6). Међутим, неки од тих пројеката нису засновани на раду шире заједнице, неки су комерцијални, неки су истичу лични став као битан елемент у презентацији, неке за један појам предвиђају више понуђених чланака, итд...
Основни проблем свих осталих пројеката је да нису вишејезични. Ја ни у једном од њих нисам видео место за нас. Друштвени аспект код осталих и не постоји. Не знам зашто се поредимо и зашто има потребе да будемо озлојеђени.
Штета ако не успе пројекат заснован на прилозима експерта (један је већ пукао, а и овај је на климавим ногама). Обрадовао ме је нови интерфејс код гугловог мезимчета. Сваки од ових пројеката доноси неки нови квалитет кога треба узети у разматрање. Дуго МедијаВики није имао револуционарних новина.
Људи, нећемо ваљда штитити сопствени монопол? Није у реду да Википедија буде Делта компанија на интернету (а Џимбо да буде Мишковић, хе)!
На крају крајева, и не такмичимо се у истим дисциплинама.
д
Успут, на Веропедији пише
Support free knowledge by donating to Wikipedia!http://wikimediafoundation.org/wiki/Fundraising
значи, опуштено. д
Слажем се са Џастом... сваки облик дигитализације културе и знања је итекако добродошао. У наше вријеме, тј., када смо били ученици и студенти, морао си да теглиш са собом књижурине, уџбенике и ријечнике, од тону и по... Ако си којим случајем био негдје далеко од неке библиотеке (кућне властите или градске/сеоске) , морао се да се помириш са чињеницом, да оно што те копкало у том моменту мора да сачека згоднију прилику... Данас је могуће провјерити скоро све чак и преко мобилног телефона, под условом да има кобертуре и довољно новца на рачуну... :-) Већина клинаца у Европи носе са собом мобилне посљедње генерације, али улгавном нису свјесни потенцијала које исти посједују, мада и сами произвођачи одређеним и готово неупотребљивим конфигурацијама истих, нажалост форсирају да их се користи искључиво за забаву :-(...
Цијела прича дигиталитзације кулутре и знања је тек у пеленама, али већ је драстично промјенила наш начин размишљања, учења и рада у свим областима. Једино што је све више неопходније, јесте обучавање људи да искористе већ дигитализовано знање. Жалосна је чињеница да већина људи у Европи користи Интернет и мобилне комуникације искључиво за забаву, размјену музике, филмова итд... Изнајмити неки филм у већини видео клубова у Европи не кошта ни један евро, а људи троше сате, а понекад и дане, да би преузели једну копију лошег квалитета холивудског смећа... Но, добро, можда је то само једна етапа у цијелом процесу и надамо се пролазна... Ако неко буде кочио бржи развој и нарочито примјену нових технологија, то ће бити сами корисници, јер тржиште заповједа, те тако произвођачи нових технологија, неријетко форсирају неупотребљиве и глупе технологије, које узгред још више заглупљују људе...
Интернет, као глобалана мрежа, је мјесто гдје се такви ератични процеси могу кориговати, а Википедија и сродни пројекти су жив примјер... Везано за наше просторе, чуди ме да нема више иницијатива студената за размјену биљешки са факултета, градива, литературе исл... На факултету политичких наука, мислим да су осјетили потеницијал тако нечега и одлучили да креираују Полипедију http://ipt.fpn.bg.ac.yu/enciklopedija/Glavna_strana ... Мислим да иако име садржи „педију“ идеја није нека врста копије Википедије, него нешто савим друго, објшњено дијелимично овдје http://ipt.fpn.bg.ac.yu/ ... У сваком случају поздрављам иницијативу и камо среће да оваквих иницијатива буде што више на нашем језику.
Само један мањи број људи је свјестан могућности и потенцијала дигитализоване кулутуре и знања, а вјерујем да ће број експонецијално расти у наредним деценијама, и да ћемо имати све квалитетније дигиталне информације, које је за разлику од аналогних, могуће манипулисати, прерађивати, прекувавати, наново дистрибуирати, аутоматизовати итд... Већ одавно (скоро деценију) је могуће завршити факултет преко Интернета (понуда је још увијек ограничена на одређене врсте студија) у неким европским земљама, што је по мом мишљењу, аутентична револуција...
Славен
Не разумем, кажем, не разумем, синак, овакве реакције.
Вероватно је то последица чињенице да смо ми први протурали приче да се трудимо да будемо конкуренција Британике, Брокхауса, Ларуса и не знам чега све не ...
На крају се испостави да је Википедија покрет који је изнедрио заједницу а приде има и хумане идеје о добављању знања онима који немају ресурсе да сами до њих дођу. Све је отишло у један много шири контекст од прикупљања броја чланака.
Као обичан корисник интернета сам радостан што ћу ускоро имати више погодака кад затражим неки појам, а не само Википедију и њене многобројне копије (пољских само има 5-6). Међутим, неки од тих пројеката нису засновани на раду шире заједнице, неки су комерцијални, неки су истичу лични став као битан елемент у презентацији, неке за један појам предвиђају више понуђених чланака, итд...
Основни проблем свих осталих пројеката је да нису вишејезични. Ја ни у једном од њих нисам видео место за нас. Друштвени аспект код осталих и не постоји. Не знам зашто се поредимо и зашто има потребе да будемо озлојеђени.
Штета ако не успе пројекат заснован на прилозима експерта (један је већ пукао, а и овај је на климавим ногама). Обрадовао ме је нови интерфејс код гугловог мезимчета. Сваки од ових пројеката доноси неки нови квалитет кога треба узети у разматрање. Дуго МедијаВики није имао револуционарних новина.
Људи, нећемо ваљда штитити сопствени монопол? Није у реду да Википедија буде Делта компанија на интернету (а Џимбо да буде Мишковић, хе)!
На крају крајева, и не такмичимо се у истим дисциплинама.
д
Slaven Kosanovic wrote:
[sec]
Интернет, као глобалана мрежа, је мјесто гдје се такви ератични процеси могу кориговати, а Википедија и сродни пројекти су жив примјер... Везано за наше просторе, чуди ме да нема више иницијатива студената за размјену биљешки са факултета, градива, литературе исл... На факултету политичких наука, мислим да су осјетили потеницијал тако нечега и одлучили да креираују Полипедију http://ipt.fpn.bg.ac.yu/enciklopedija/Glavna_strana ... Мислим да иако име садржи „педију“ идеја није нека врста копије Википедије, него нешто савим друго, објшњено дијелимично овдје http://ipt.fpn.bg.ac.yu/ ... У сваком случају поздрављам иницијативу и камо среће да оваквих иницијатива буде што више на нашем језику.
[sec]
http://wiki.etf.bg.ac.yu I Goran je zapoceo na matfu jedan wiki, ciji URL ne mogu da nadjem, for the life of me. F
Чак би било фер да се сваком домаћем вики пројекту јавимо, да им честитамо на одлуци да користе медија вики софтвер и да им пожелимо све најбоље.
Мислим да је баш фора да охрабрујемо људе около. Што ФОН нема свој вики? Што приватни факултети немају?
д
Вики принцип је, може се већ рећи, у одређеним доменима (опште)прихваћен и у већим фирмама као "ризница" интерног знања. Бар у оним које размишљају о својој будућности ( важи и за факултете ;) ).
Мана медијавики софтвера у таквим сценаријима је на жалост прилично крута хијерархија и дефиниција типова налога. Мислим да је на жалост, медијавики превише фиксиран на википедију и отворене типове викија, док је пуно реалнији принцип "ограничене видљивости" благо речено запуштен. Али, то је већ друга прича и домен "KMS" рјешења, који припада Ај-Би-Ему, Сименсу и другим биг плејерима.
Каштер
Dragan Sataric schrieb:
Чак би било фер да се сваком домаћем вики пројекту јавимо, да им честитамо на одлуци да користе медија вики софтвер и да им пожелимо све најбоље.
Мислим да је баш фора да охрабрујемо људе около. Што ФОН нема свој вики? Што приватни факултети немају?
д
Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org http://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
wikimediasr-l@lists.wikimedia.org