... и смећем које се на њему налази, значајно га преплављујући. Не бих рекао да ће се скоро наћи место које је под таквом контролом квалитета садржаја, као што је Википедија. А тек да поменемо како је на њој све лепо одвојено по језицима.. Стога, Википедија би могла у будућности само да еволуира, усклађујући се са новим начиима представљања информација. Како сада ствари стоје, да би Википедија пропала, морао би да пропадне и WWW.

Ne znam da li ste pažljvo čitali, radi se o konceptu "enciklopedije" kao takve, i o "načinima na koje su nama danas potrebne informacije". Vikipedija je u suštini obična baza podataka sa klasičnom prezentacijom "tradicionalne enciklopedije". Kako bi iz nje danas iščupao potrebne informacije, pregledaš članke (ili ideš po kategorijama) i kopiraš i siječeš ono što ti treba, pa to kasnije provjeravaš u primarnim i sekundarnim izvorima, itd. Puno posla, a nama danas informacije trebaju brže i efikasnije povezane. Takođe, imali smo prethodnu diskusiju o upotrebljivosti informacija direktno sa Vikipedije, odnosno njihovoj pouzdanosti za neki ozbiljan rad... Zaključak, (Mihajlo je bio najradikalniji :)), je da su uglavnom slabo upotrebljive za bilo koji akademski i stručni rad, bez dodatnih provjeravanja po klasičnim knjigama... Budući da danas uglavnom nemamo vremena da trošimo sate i dane po bibliotekama i listamo knjige, problem se sam nameće... Nove generacije koje su praktično rođene sa Internetom (u informacionom društvu), interaktivnim zajednicma i mrežama raznih vrsta, uče stvari na drugačiji način (interaktujući sa medijem) nego što smo mi radili... Mnoge škole i univerziteti već kače audio i video snimke predavanja na Internet, koji se mogu konsultovati na zahtjev, postoje programi tutori koji interaktivno vode učenika i studenta da savlada neki problem ili materiju, razne simulacije, itd... Drugim riječima, mislim da će se "znanje" u budućnosti i dalje filovati u baze podataka, ali da će biti neophodno dizajnirati nove metodologije za interakciju sa, i eksploatisanje istog... Slaven El 31/03/2009, a las 20:56, Vadim Kramer escribió:

A sto se tice metoda shvacanja -- ne mislim da ce se to ikad promijeniti. Ono sto plati treba rada. Wikipedija je bas osobna time sto predstavlja ne gluposti nekog covjeka sa ulice, nego usmjeren rad mnogih ljudi...

U ime ognjene Marije! Ne samo da je linkova na stranici, nego jos ima i IMDB-page! http://www.imdb.com/title/tt1382271/ brrrh. Izgleda da smo propustili sansu da dobijemo autograf za besplatno prije nego sto se njegova cijena digne u nebesa, eh? :)

http://www.youtube.com/watch?v=TU9fcigQeUw Grof 2009/4/1 Драган Сатарић <dragan.sataric(a)gmail.com>

Ne radi se o "shvaćanju" nego je naglasak na "metodama eksploatacije podataka/informacija iz baza podataka i interakciji s njima". Uzmimo da ti treba spisak evropskih zemalja poredanih po bruto društvenom proizvodu (GNP) ili spisak atoma po atomskoj masi ili recimo spisak filozofa čije je jedno od glavnih interesovanja bilo "metafizika". Za one koji nisu vični programiranju (pravljenje botova i skripti) i izvođenju upita u baze, jedini način da te informacije dobiju preko Vikipedije je da zađu po člancima o traženim evropskim zemljama i prikupe podatke (isto i za ostale navedene slučajeve), te onda te dobijene podatke organizuju u nekom programu za tabelarna izračunavanja (Excel, GoogleDocs, OpenCalc, itd.) ili običnoj tabeli. A pošto je sama Vikipedija baza podataka, skripta (ili skup skripti) koja bi omogućila slična upite, bi već moga da bude dio interfejsa i da se preko jednostane sintakse izvode ovakvi i slični upiti. Dakle, "klasični koncept enciklopedije", odnosno njene prezentacije, gubi smisao u informacionom društvu. Današnje enciklopedije moraju da budu u skladu sa vremenom i da ponude barem približno ono što već nude mnogi drugi informacioni sistemi. Podloga u slučaju Vikipedije je već tu, jer je samu u stvari "klasična relaciona baza podataka". U tom smislu mnoge baze podataka na Internetu, među kojima je i Vikipedija, mnogo zaostaju za nekim Desktop aplikacijama i rješenjima, tj. onima koje se instaliraju u računare, ili koje se nalaze u mnogim Intranet mrežama raznih institucija i poslovnih organizacija. Slaven El 31/03/2009, a las 22:17, Vadim Kramer escribió:

Ма какве имитације... http://www.youtube.com/watch?v=8TcTNLwTPZY http://www.youtube.com/watch?v=I-PqSKqy34M http://www.youtube.com/watch?v=4dsuS2kvNCU http://www.youtube.com/watch?v=Q3vnerFwo7k http://www.youtube.com/watch?v=Rwgd7WhQd48 http://www.youtube.com/watch?v=p9heCza72jM http://www.youtube.com/watch?v=waZYh6BpCOg ...