Ne radi se o "shvaćanju" nego je naglasak na "metodama eksploatacije podataka/informacija iz baza podataka i interakciji s njima".
Uzmimo da ti treba spisak evropskih zemalja poredanih po bruto društvenom proizvodu (GNP) ili spisak atoma po atomskoj masi ili recimo spisak filozofa čije je jedno od glavnih interesovanja bilo "metafizika".
Za one koji nisu vični programiranju (pravljenje botova i skripti) i izvođenju upita u baze, jedini način da te informacije dobiju preko Vikipedije je da zađu po člancima o traženim evropskim zemljama i prikupe podatke (isto i za ostale navedene slučajeve), te onda te dobijene podatke organizuju u nekom programu za tabelarna izračunavanja (Excel, GoogleDocs, OpenCalc, itd.) ili običnoj tabeli.
A pošto je sama Vikipedija baza podataka, skripta (ili skup skripti) koja bi omogućila slična upite, bi već moga da bude dio interfejsa i da se preko jednostane sintakse izvode ovakvi i slični upiti.
Dakle, "klasični koncept enciklopedije", odnosno njene prezentacije, gubi smisao u informacionom društvu. Današnje enciklopedije moraju da budu u skladu sa vremenom i da ponude barem približno ono što već nude mnogi drugi informacioni sistemi. Podloga u slučaju Vikipedije je već tu, jer je samu u stvari "klasična relaciona baza podataka".
U tom smislu mnoge baze podataka na Internetu, među kojima je i Vikipedija, mnogo zaostaju za nekim Desktop aplikacijama i rješenjima, tj. onima koje se instaliraju u računare, ili koje se nalaze u mnogim Intranet mrežama raznih institucija i poslovnih organizacija.
Slaven
El 31/03/2009, a las 22:17, Vadim Kramer escribió:
A sto se tice metoda shvacanja -- ne mislim da ce se to ikad promijeniti. Ono sto plati treba rada. Wikipedija je bas osobna time sto predstavlja ne gluposti nekog covjeka sa ulice, nego usmjeren rad mnogih ljudi...