2010/7/22 Драган Сатарић <dragan.sataric(a)gmail.com>om>:
Čovek traži komentare. Slobodno ih dajte.
Ja sam prokomentarisao da su rezultati značajno bolji nego kod Almogavera.
Dinamika oko kraja rečenice je mnogo prirodnija.
Nema cimanja onako grubog i nije toliko zamorno.
Savladane su brojke, čak i zapete pa i tačke unutar velikog broja.
Ja sam predložio da razmotri posebnu dinamiku za početak i kraj većih celina
kao što su pasusi.
Sem ovoga sam primetio još oko nekih interpunkcija prostor za poboljšanje.
Inače, primetio sam neprirodan izgovor za "snneg" itd.
Šta ste vi primetili?
Њихову презентацију сам гледао, тј. слушао пре неколико година у
Лабораторији за експерименталну психологију, код садашњег декана
Филозофског факултета, Александра Костића. И тада је њихов
синтетизатор био импресиван (ово кажем из лингвистичке перспективе,
пошто су покупили све акценте како ваља и пошто знам како им изгледа
алгоритам).
Сумњам да су од тада напредовали, пошто су стигли до тачке кад су
рекли да им је неопходна помоћ лингвиста, а лингвиста који се тиме
баве нема. У питању је решавање акцената помоћу синтаксе. Мислим,
постоји доста обимна литература на ту тему, али је литература
дескриптивна, а њима треба стохастичка и/или формална. И то
подразумева организовани рад на статистичком и формалном истраживању
српког језика, нпр. да се да неком докторанту да се тиме позабави, а у
овом тренутку се докторанти који се занимају за целу област могу
избројати на прсте једне руке. Хоћу рећи, њихов проблем не спада у
категорију ноу-хауа који се да препричати, па имплементирати мање или
више срећно, већ у категорију проблема који захтевају квалитетно
истраживање које би трајало годину-две дана.
Узевши у обзир то, синтетизатор је врхунски и тешко је да ће се у
наредних десетак година поправити.
Е, сад. Требало би направити пројекат којим бисмо претворили сав
материјал са Википедије у говорни материјал. Мислим да се то да
организовати. У сваком случају, требало би да се видимо с њима и да
попричамо о томе како да пројекат изведемо и сл.