WikimediaSCG-INFO

wikimediascg-info@lists.wikimedia.org

12 discussions

10 miliona clanaka na svim Vikipedijama
by Filip Maljkovic 02 Apr '08

02 Apr '08

(Ispod teksta napisanog cirilicom nalazi se isti tekst napisan latinicom.) Сан Франциско, Калифорнија, 28. март 2008. Претходне недеље, Задужбина Викимедија достигла је веома значајну тачку: у четвртак, 27. марта, у 00:07 UTC, званични број чланака на свим Википедијама заједно је достигао 10 милиона. Десетомилионити чланак, кратку биографију једног енглеског сликара и златара из 16. века, Николаса Хилијарда, на мађарској Википедији направио је корисник Патаки Марта. Википедија сада пружа чланке на више од 250 језика, с тим што енглеска има највећи број чланака, за којом следе немачка, француска, пољска, јапанска, италијанска, холандска, португалска, шпанска и шведска Википедија. Пројекат такође доживљава веома брз развој у многим младим Википедијама као што су Марати, Тагалог и кантонска. Џими Вејлс, оснивач Википедије и Задужбине Викимедија је рекао поводом тог достигнућа: "Невероватно је да замислимо да смо порасли са једне Википедије на енглеском на преко 250 Википедија. Десет милиона чланака је нешто што никад не бисмо могли замислити да ће се десити тако брзо када смо почели са Википедијом 2001. То је признање невероватној посвећености наших добровољаца широм света." У децембру 2007, немачки часопис Стерн објавио је, на основу независне студије 50 чланака, да је немачка Википедија тачнија, комплетнија и ажурнија него позната штампана енциклопедија Брокхаус. У априлу 2007, једно истраживање Hewlett Packard Information Dynamics Laboratory-а је установило да су најбољи чланци на енглеској Википедији они које највећи број људи најчешће мења. Закључак је био да веза између квалитета чланака и броја измена потврђује статус Википедије као резултат успешног сарадничког напора. Слична истраживања по целом свету и даље говоре о све већој тачности и квалитету Википедије, бесплатне енциклопедије коју пише, допуњава и одржава глобална заједница коју чине хиљаде добровољаца. Википедија је пројекат Задужбине Викимедија, непрофитне невладине организације базиране у Сан Франциску, Калифорнија. ==== San Francisko, Kalifornija, 28. mart 2008. Prethodne nedelje, Zaduzbina Vikimedija dostigla je veoma znacajnu tacku: u cetvrtak, 27. marta, u 00:07 UTC, zvanicni broj clanaka na svim Vikipedijama zajedno je dostigao 10 miliona. Desetomilioniti clanak, kratku biografiju jednog engleskog slikara i zlatara iz 16. veka, Nikolasa Hilijarda, na madjarskoj Vikipediji napravio je korisnik Pataki Marta. Vikipedija sada pruza clanke na vise od 250 jezika, s tim sto engleska ima najveci broj clanaka, za kojom slede nemacka, francuska, poljska, japanska, italijanska, holandska, portugalska, spanska i svedska Vikipedija. Projekat takodje dozivljava veoma brz razvoj u mnogim mladim Vikipedijama kao sto su Marati, Tagalog i kantonska. Dzimi Vejls, osnivac Vikipedije i Zaduzbine Vikimedija je rekao povodom tog dostignuca: "Neverovatno je da zamislimo da smo porasli sa jedne Vikipedije na engleskom na preko 250 Vikipedija. Deset miliona clanaka je nesto sto nikad ne bismo mogli zamisliti da ce se desiti tako brzo kada smo poceli sa Vikipedijom 2001. To je priznanje neverovatnoj posvecenosti nasih dobrovoljaca sirom sveta." U decembru 2007, nemacki casopis Stern objavio je, na osnovu nezavisne studije 50 clanaka, da je nemacka Vikipedija tacnija, kompletnija i azurnija nego poznata stampana enciklopedija Brokhaus. U aprilu 2007, jedno istrazivanje Hewlett Packard Information Dynamics Laboratory-a je ustanovilo da su najbolji clanci na engleskoj Vikipediji oni koje najveci broj ljudi najcesce menja. Zakljucak je bio da veza izmedju kvaliteta clanaka i broja izmena potvrdjuje status Vikipedije kao rezultat uspesnog saradnickog napora. Slicna istrazivanja po celom svetu i dalje govore o sve vecoj tacnosti i kvalitetu Vikipedije, besplatne enciklopedije koju pise, dopunjava i odrzava globalna zajednica koju cine hiljade dobrovoljaca. Vikipedija je projekat Zaduzbine Vikimedija, neprofitne nevladine organizacije bazirane u San Francisku, Kalifornija. Nevena Tarlanović Filip Maljković

1 0

Dani Vikimedije
by Nevena Tarlanovic 18 Apr '07

18 Apr '07

(Ispod poruke latinicom nalazi se ista poruka cirilicom.) U okviru manifestacije "Dani Beograda" a zahvaljujuci podrsci Doma omladine Beograda, Vikimedija Srbije ce odrzati skup "Dani Vikimedije". Skup ce se odrzavati 21. i 22. aprila od 15 do 20 casova u Tribinskoj sali Doma omladine. Ucesnici ce biti clanovi Vikimedije Srbije kao i gosti iz Francuske, Nemacke i zemalja zapadnog i centralnog Balkana. Bice reci o radu Vikimedije i njenih lokalnih ogranaka, saradnji izmedju ogranaka i projekata na razlicitim jezicima, neizbeznim problemima koji prate najvecu svetsku enciklopediju, i drugim temama. Skup je otvoren za goste. ---- У оквиру манифестације "Дани Београда" а захваљујући подршци Дома омладине Београда, Викимедија Србије ће одржати скуп "Дани Викимедије". Скуп ће се одржавати 21. и 22. априла од 15 до 20 часова у Трибинској сали Дома омладине. Учесници ће бити чланови Викимедије Србије као и гости из Француске, Немачке и земаља западног и централног Балкана. Биће речи о раду Викимедије и њених локалних огранака, сарадњи између огранака и пројеката на различитим језицима, неизбежним проблемима који прате највећу светску енциклопедију, и другим темама. Скуп је отворен за госте.

1 0

Javna rasprava o prvoj srpskoj Creative Commons licenci
by Nevena Tarlanovic 12 Mar '07

12 Mar '07

(Ispod poruke latinicom nalazi se ista poruka cirilicom.) Kao prvi korak Projekta lokalizacije Creative Commons licenci ( http://rs.vikimedija.org/index.php/CC ), ciji je glavni nosilac Vikimedija Srbije, a koju u okviru njega podrzavaju partnerske organizacije slobodnog softvera i slobodne kulture, sastavljen je prvi nacrt lokalizovane CC-BY-NC-SA (Attribution Non Commercial Share Alike) 2.5 licence, prevedene sa engleskog na srpski jezik i prilagodjene srpskom pravnom sistemu. Nacrt je objavljen na veb strani Creative Commons Worldwide: Serbia ( http://creativecommons.org/worldwide/rs/ ) na engleskom i srpskom jeziku. Vikimedija Srbije poziva sve zainteresovane, a posebno autore, umetnike, novinare, pravnike i druge strucnjake koji se bave intelektualnom svojinom i informaciono-komunikacionim tehnologijama i/ili nameravaju da koriste CC licence da se prikljuce javnoj raspravi o nacrtu preko elektronske poste na CC-RS diskusionoj grupi ( http://lists.ibiblio.org/mailman/listinfo/cc-rs/ ). Creative Commons Organization je neprofitna organizacija, cije licence dopustaju brzu i slobodnu razmenu autorskih dela u oblasti obrazovanja, nauke, tehnike i umetnosti. Prve licence objavljene su u Americi, a projekat lokalizacije je, do sada, izvrsen ili zapocet u vise od 50 zemalja sveta. Lokalizacijom CC licenci i Srbija ce postati zemlja cije drustvo moze da koristi mogucnosti slobodne i legalne razmene multimedijalnog sadrzaja kao vid distribucije i saradnje izmedju autorâ, kao i autora i publike, i omogucice platformu za slobodan protok informacija izmedju institucija, narocito iz oblasti kulture i e-vlade, i korisnika usluga tih institucija. Posebno ce biti olaksano pravljenje, organizacija i pristup arhivima i medjuinstitucionalna razmena, kako u drzavnom i privatnom tako i u NVO sektoru. Napomena: • Ovaj tekst je objavljen pod CC-BY licencom. Ovaj tekst mozete koristiti pod uslovima CC-BY licence uz naznaku da su autori teksta Milos Rancic, Nikola Smolenski i Nena Antic. ------------------------------------------------------------------------------- O projektu lokalizacije: ---- Projekat lokalizacije Creative Commons licenci je projekat Vikimedije Srbije i partnerskih organizacija koji za cilj ima prevodjenje Creative Commons licenci na srpski jezik i njihovo usaglasavanje srpskom pravnom sistemu, kao i propagiranje njihove upotrebe. Dosadasnji rezultati projekta obuhvataju nacrt lokalizacije CC licenci koji se moze videti u dokumentu Creative Commons Worldwide: Serbia. Pozivamo vas da se prikljucite javnoj raspravi o nacrtu na CC-RS diskusionoj grupi. Uvod Creative Commons je neprofitna organizacija koja omogucavama autorima, naucnicima, umetnicima i prosvetnim radnicima da upravljaju autorskim pravima nad svojim autorskim delima na jednostavan nacin, naznacavajuci slobode koje zele da ona imaju. Pored socijalnih i tehnoloskih, treca civilizacijska revolucija u povesti covecanstva, informaciona, dovela je do velike „smene paradigmi" i na polju objavljivanja i sirenja intelektualne svojine. U skladu s tim, svedoci smo ubrzanog povecanja kolektivne samosvesti, narocito u pravcu opste globalne uzajamnosti i lakse dostupnosti autorskog i intelektualnog sadrzaja. (iz preporuke Projekta Rastko) Ovaj projekat ce omoguciti srpskoj kulturi da se prikljuci toj revoluciji. Cilj Cilj projekta je podrzavanje koncepta informacionog drustva i promocije primene informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti otvorenih sadrzaja u Srbiji unapredjenjem razvoja i usavrsavanjem prezentacije umetnosti i kulture Srbije, a posebno digitalne umetnosti i kulture, u skladu sa sirenjem stepena koriscenja i oblasti delovanja novih medija, tehnoloskim tendencijama i pratecom autorsko-pravnom regulativom adekvatnom informacionom digitalnom dobu i postojecim okvirima normativnog poretka. Realizacijom ovog znacajnog projekta Srbija ce postati sezdeseta zemlja cije drustvo moze da koristi mogucnosti slobodne i legalne razmene multimedijalnog sadrzaja kao vid distribucije i saradnje izmedju autora i autora, autora i publike, i omogucice platformu za slobodan protok informacija izmedju institucija, narocito iz oblasti kulture i e-vlade, i korisnika usluga tih institucija. Posebno ce biti olaksano formiranje, organizacija i pristup arhivima i medjuinstitucionalna razmena, kako u drzavnom i privatnom tako i u NVO sektoru. Plan Projekat se sastoji iz dve faze, predpromotivne i promotivne, i struktura projekta sadrzi pravne, prevodilacke, teorijsko-istrazivacke i izdavacke aktivnosti. Trenutno je u toku prva faza projekta. Prva faza Pravno-prevodilacka aktivnost obuhvata pravnu analizu, prevod i pravnu adaptaciju slobodnih licenci i organizovanje strucne i javne rasprave o slobodnim licencama. Teorijsko istrazivacka aktivnost obuhvata analizu, obradu podataka i sastavljanje pravne i teorijske publikacije na srpskom i engleskom jeziku o slobodnim licencama. U ovoj fazi planirano je i dizajniranje veb sajta Creative Commons Srbija i nekoliko publikacija, lansiranje veb sajta Creative Commons Srbija sa slobodnim (CC) licencama na srpskom jeziku, kao i lansiranje i promocija nacionalnih licenci, samog web sajta Creative Commons Srbija i publikacija na CC festivalu u Beogradu, sa nacionalnim i internacionalnim ucesnicima, predavacima, strucnjacima i autorima/umetnicima. Druga faza U drugoj fazi planiramo distribuciju publikacija ciljnim grupama, promociju licenci, veb sajta Creative Commons Srbija i stampanih publikacija na prezentacijama koje ce se sastojati iz uvodnog, narativnog dela sa pratecim audiovizuelnim sadrzajima, emitovanja dokumentarnog filma o CC festivalu i debate o pravnom, kulturnom i drustvenom kontekstu slobodnih licenci. Ucesnici U projektu ucestvuju sledece organizacije iz mreze Slobodna kultura, regionalne mreze za afirmaciju slobodne kulture, slobodnog softvera i slobodnog znanja, koju cine umetnici, teoreticari, medijski i pravni eksperti, aktivisti i NVO: Vikimedija Srbije, Biro za kulturu i komunikaciju Beograd, Kuda.org Novi Sad, Dez.org Beograd, Zene na delu Beograd, Act Women Beograd, Mreza kreativnih ljudi Beograd, Free Software Network, Linux User Group (LUG) Novi Sad, Linux User Group (LUG) Beograd, GNU club Nis, BGWireless, Gradiliste Nis. Ciljna grupa Autori (umetnici, naucnici, strucnjaci), posebno mladi i neafirmisani autori Studenti, a posebno studenti umetnickih akademija i prava, pravnici, teoreticari, umetnicka udruzenja, izdavaci, institucije, a posebno institucije kulture i umetnosti, Nevladine organizacije i aktivisti kao i najsira javnost. Izvori Ovaj tekst sadrzi prevod na srpski jezik dela teksta sa adrese http://creativecommons.org/ objavljenog pod uslovima CC-BY licence. ------------------------------------------------------------------------------- Preporuka Projekta Rastko: ---- MISLJENJE o poduhvatu „Vikimedija Srbije i Crne Gore" za harmonizaciju Creative Commons dokumenata sa zakonodavstvom Republike Srbije Harmonizacija pravnih okvira medjunarodnog sistema „Slobodnih licenci" (Creative Commons licenses) sa srbijanskim zakonodavstvom predstavlja ne samo drustvenu inovaciju, vec i vazan sistemski pravni korak strucne javnosti Srbije i regiona. OBRAZLOZENJE: Pored socijalnih i tehnoloskih, treca civilizacijska revolucija u povesti covecanstva, informaciona, dovela je do velike „smene paradigmi" i na polju objavljivanja i sirenja intelektualne svojine. U skladu s tim, svedoci smo ubrzanog povecanja kolektivne samosvesti, narocito u pravcu opste globalne uzajamnosti i lakse dostupnosti autorskog i intelektualnog sadrzaja. Efekti ovog socijalnog i psiholoskog trenda, nadilaze svoje uza polja. Oni su takodje i ekonomski, poslovni, politicki, eticki, diplomatski i obrazovni — na najvecoj skali razmene znanja i sadrzaja koju je covecanstvo ikada videlo. Predlog „Vikimedija Srbije i Crne Gore", uglednog lokalnog ogranka jednog od najvecih svetskih kulturnih pokreta, da se set neophodnih Creative Commons ugovorâ harmonizuje sa srbijanskim zakonodavstvom i masovno prosiri u nasoj praksi, jeste neophodan i neodlozan cin, a imace i neposredne, dugorocne drustvene efekte. Ovim nasa zemlja ispunjava svoje medjunarodne obaveze na osnovu ratifikovanih konvencija, paktova i sporazuma, kao sto se i prikljucuje zajednici od 50-ak zemalja koje princip „Slobodnih licenci" dosledno koriste kao motor svog intelektualnog i kreativnog zivota. Na osnovu navedenog, toplo preporucujemo drzavnim i drugim ustanovama podrsku navedenom poduhvatu „Vikimedija Srbije". Zoran Stefanovic, pisac i izdavac predsednik mreze „Projekta Rastko" Beograd, 28. septembra 2006. ======================================== Као први корак Пројекта локализације Creative Commons лиценци ( http://rs.vikimedija.org/index.php/CC ), чији је главни носилац Викимедија Србије, а коју у оквиру њега подржавају партнерске организације слободног софтвера и слободне културе, састављен је први нацрт локализоване CC-BY-NC-SA (Attribution Non Commercial Share Alike) 2.5 лиценце, преведене са енглеског на српски језик и прилагођене српском правном систему. Нацрт је објављен на веб страни Creative Commons Worldwide: Serbia ( http://creativecommons.org/worldwide/rs/ ) на енглеском и српском језику. Викимедија Србије позива све заинтересоване, а посебно ауторе, уметнике, новинаре, правнике и друге стручњаке који се баве интелектуалном својином и информационо-комуникационим технологијама и/или намеравају да користе ЦЦ лиценце да се прикључе јавној расправи о нацрту преко електронске поште на CC-RS дискусионој групи ( http://lists.ibiblio.org/mailman/listinfo/cc-rs/ ). Creative Commons Organization је непрофитна организација, чије лиценце допуштају брзу и слободну размену ауторских дела у области образовања, науке, технике и уметности. Прве лиценце објављене су у Америци, а пројекат локализације је, до сада, извршен или започет у више од 50 земаља света. Локализацијом ЦЦ лиценци и Србија ће постати земља чије друштво може да користи могућности слободне и легалне размене мултимедијалног садржаја као вид дистрибуције и сарадње између аутора̂, као и аутора и публике, и омогућиће платформу за слободан проток информација између институција, нарочито из области културе и е-владе, и корисника услуга тих институција. Посебно ће бити олакшано прављење, организација и приступ архивима и међуинституционална размена, како у државном и приватном тако и у НВО сектору. Напомена: • Овај текст је објављен под CC-BY лиценцом. Овај текст можете користити под условима CC-BY лиценце уз назнаку да су аутори текста Милош Ранчић, Никола Смоленски и Нена Антић. ------------------------------------------------------------------------------- О пројекту локализације: ---- Пројекат локализације Creative Commons лиценци је пројекат Викимедије Србије и партнерских организација који за циљ има превођење Creative Commons лиценци на српски језик и њихово усаглашавање српском правном систему, као и пропагирање њихове употребе. Досадашњи резултати пројекта обухватају нацрт локализације ЦЦ лиценци који се може видети у документу Creative Commons Worldwide: Serbia. Позивамо вас да се прикључите јавној расправи о нацрту на CC-RS дискусионој групи. Увод Creative Commons је непрофитна организација која омогућавама ауторима, научницима, уметницима и просветним радницима да управљају ауторским правима над својим ауторским делима на једноставан начин, назначавајући слободе које желе да она имају. Поред социјалних и технолошких, трећа цивилизацијска револуција у повести човечанства, информациона, довела је до велике „смене парадигми" и на пољу објављивања и ширења интелектуалне својине. У складу с тим, сведоци смо убрзаног повећања колективне самосвести, нарочито у правцу опште глобалне узајамности и лакше доступности ауторског и интелектуалног садржаја. (из препоруке Пројекта Растко) Овај пројекат ће омогућити српској култури да се прикључи тој револуцији. Циљ Циљ пројекта је подржавање концепта информационог друштва и промоције примене информационо-комуникационих технологија у области отворених садржаја у Србији унапређењем развоја и усавршавањем презентације уметности и културе Србије, а посебно дигиталне уметности и културе, у складу са ширењем степена коришћења и области деловања нових медија, технолошким тенденцијама и пратећом ауторско-правном регулативом адекватном информационом дигиталном добу и постојећим оквирима нормативног поретка. Реализацијом овог значајног пројекта Србија ће постати шездесета земља чије друштво може да користи могућности слободне и легалне размене мултимедијалног садржаја као вид дистрибуције и сарадње између аутора и аутора, аутора и публике, и омогућиће платформу за слободан проток информација између институција, нарочито из области културе и е-владе, и корисника услуга тих институција. Посебно ће бити олакшано формирање, организација и приступ архивима и међуинституционална размена, како у државном и приватном тако и у НВО сектору. План Пројекат се састоји из две фазе, предпромотивне и промотивне, и структура пројекта садржи правне, преводилачке, теоријско-истраживачке и издавачке активности. Тренутно је у току прва фаза пројекта. Прва фаза Правно-преводилачка активност обухвата правну анализу, превод и правну адаптацију слободних лиценци и организовање стручне и јавне расправе о слободним лиценцама. Теоријско истраживачка активност обухвата анализу, обраду података и састављање правне и теоријске публикације на српском и енглеском језику о слободним лиценцама. У овој фази планирано је и дизајнирање веб сајта Creative Commons Србија и неколико публикација, лансирање веб сајта Creative Commons Србија са слободним (ЦЦ) лиценцама на српском језику, као и лансирање и промоција националних лиценци, самог web сајта Creative Commons Србија и публикација на ЦЦ фестивалу у Београду, са националним и интернационалним учесницима, предавачима, стручњацима и ауторима/уметницима. Друга фаза У другој фази планирамо дистрибуцију публикација циљним групама, промоцију лиценци, веб сајта Creative Commons Србија и штампаних публикација на презентацијама које ће се састојати из уводног, наративног дела са пратећим аудиовизуелним садржајима, емитовања документарног филма о ЦЦ фестивалу и дебате о правном, културном и друственом контексту слободних лиценци. Учесници У пројекту учествују следеће организације из мреже Слободна култура, регионалне мреже за афирмацију слободне културе, слободног софтвера и слободног знања, коју чине уметници, теоретичари, медијски и правни експерти, активисти и НВО: Викимедија Србије, Биро за културу и комуникацију Београд, Куда.орг Нови Сад, Дез.орг Београд, Жене на делу Београд, Act Women Београд, Мрежа креативних људи Београд, Free Software Network, Linux User Group (LUG) Нови Сад, Linux User Group (LUG) Београд, GNU club Ниш, BGWireless, Градилиште Ниш. Циљна група Аутори (уметници, научници, стручњаци), посебно млади и неафирмисани аутори Студенти, а посебно студенти уметничких академија и права, правници, теоретичари, уметничка удружења, издавачи, институције, а посебно институције културе и уметности, Невладине организације и активисти као и најшира јавност. Извори Овај текст садржи превод на српски језик дела текста са адресе http://creativecommons.org/ објављеног под условима CC-BY лиценце. ------------------------------------------------------------------------------- Препорука Пројекта Растко: ---- МИШЉЕЊЕ о подухвату „Викимедија Србије и Црне Горе" за хармонизацију Сreative Сommons докумената са законодавством Републике Србије Хармонизација правних оквира међународног система „Слободних лиценци" (Сreative Сommons licenses) са србијанским законодавством представља не само друштвену иновацију, већ и важан системски правни корак стручне јавности Србије и региона. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Поред социјалних и технолошких, трећа цивилизацијска револуција у повести човечанства, информациона, довела је до велике „смене парадигми" и на пољу објављивања и ширења интелектуалне својине. У складу с тим, сведоци смо убрзаног повећања колективне самосвести, нарочито у правцу опште глобалне узајамности и лакше доступности ауторског и интелектуалног садржаја. Ефекти овог социјалног и психолошког тренда, надилазе своје ужа поља. Они су такође и економски, пословни, политички, етички, дипломатски и образовни — на највећој скали размене знања и садржаја коју је човечанство икада видело. Предлог „Викимедија Србије и Црне Горе", угледног локалног огранка једног од највећих светских културних покрета, да се сет неопходних Сreative Сommons уговорâ хармонизује са србијанским законодавством и масовно прошири у нашој пракси, јесте неопходан и неодложан чин, а имаће и непосредне, дугорочне друштвене ефекте. Овим наша земља испуњава своје међународне обавезе на основу ратификованих конвенција, пактова и споразума, као што се и прикључује заједници од 50-ак земаља које принцип „Слободних лиценци" доследно користе као мотор свог интелектуалног и креативног живота. На основу наведеног, топло препоручујемо државним и другим установама подршку наведеном подухвату „Викимедија Србије". Зоран Стефановић, писац и издавач председник мреже „Пројекта Растко" Београд, 28. септембра 2006.

1 0

Izvestaj sa medjunarodne konferencije vikimedijanaca
by Nevena Tarlanovic 19 Dec '06

19 Dec '06

Dragi prijatelji, 16. i 17. decembra u Domu omladine u Beogradu odrzan je Prvi regionalni sastanak Vikimedije, sto je prvi sastanak te vrste na globalnom nivou. Na zalost, zbog izuzetno losih vremenskih uslova, letovi kojima su predstavnici Vikimedije i Vikimedijinih ogranaka trebali da dodju u Beograd bili su otkazani, tako da sastanku nisu mogle prisustvovati Florans Nibar-Devuar, predsedavajuca Odbora poverenika Zaduzbine Vikimedija i Delfina Menar, predsedavajuca Komiteta za saradnju medju organcima. Ovom prilikom bih se zahvalila nasim gostima iz Nemacke i Holandije koji su, zahvaljujuci svom velikom pozrtvovanju i cekanju na aerodromima u Milanu, Frankfurtu, Becu, Amsterdamu i po dva dana, na kraju ipak stigli u Beograd. Sastanak je poceo 16. decembra, posle upoznavanja clanova Vikimedije. Uvodnu rec na otvaranju drzao je Nikola Smolenski, jedan od potpredsednika Vikimedije Srbije (http://rs.vikimedija.org/). Umesto Florans Nibar-Devuar, govor o Zaduzbini i njenom odboru odrzao je prof. Oskar van Dilen, clan Odbora poverenika Zaduzbine Vikimedija (http://wikimediafoundation.org/) i predsednik Vikimedije Holandije (http://nl.wikimedia.org/). On je izjavio da je pocastvovan time sto smo ga pozvali da bude nas gost i izrazio je svoje interesovanje za srpsku kulturu. Sledeci govor su odrzali Nikola Smolenski i Goran Obradovic. Oni su govorili o Vikimediji Srbije i Vikimedijinim projektima na srpskom jeziku (izmedju ostalih, o Vikipediji: http://sr.wikipedia.org/). Potom je prof. van Dilen odrzao jos dva predavanja: o viki softveru (http://mediawiki.org/), slobodnom znanju, i daljim implikacijama njegovog koriscenja, i o Vikimediji (http://wikimedia.org/) i komunikaciji unutar same zajednice. Prisutni novinari su u pauzama izmedju predavanja intervjuisali goste iz inostranstva. Drugog dana sastanka, 17. decembra, na konferenciju su ipak stigli predstavnici Vikimedije iz Nemacke i Holandije. Na pocetku je Matijas Sindler pricao o nemackoj Vikipediji (http://de.wikipedia.org/), Vikimediji Nemacke (http://wikimedia.de/) i njihovim uspesima, kao i o tome sta trenutno rade i sta zele u buducnosti. Darko i Roberta iz Hrvatske su imali izlaganje o hrvatskoj Vikipediji (http://hr.wikipedia.org/), predocivsi gostima, izmedju ostalog, njihove planove za buducnost. Oskar van Dilen je ovog dana pricao o svom vidjenju fenomena Vikipedije i enciklopedije uopste. Svojom zanimljivom prezentacijom pokusao je dublje da zadje u problematiku rada u Vikimediji (http://meta.wikimedia.org/). Slobodan Jakoski iz Makedonije je izlozio istorijat makedonske Vikipedije (http://mk.wikipedia.org/), kao i sadasnje stanje i nade i ocekivanja u narednom periodu. Roman Maurer iz Slovenije je pricao o slovenackoj Vikipediji (http://sl.wikipedia.org/) i dozivljajima odatle, ali posebno zanimljive bile su statistike poredjenja srpske i slovenacke Vikipedije. Herart Mejsen je ukratko pojasnio projekat na kome radi - OmegaWiki (http://omegawiki.org/). Konferenciju je zatvorio Milos Rancic, predsednik Vikimedije Srbije, zahvalivsi se svima na gostovanju i prisustvovanju na ovoj konferenciji. Svima nama iz Vikimedije Srbije posebno je drago sto mozemo nakon svega zakljuciti da je konferencija prosla vrlo uspesno, uprkos obzirom vremenskih teskoca koje su konferenciju pratile. Obavestavam vas i da ce u drugoj polovini aprila 2007. godine u Beogradu biti organizovan skup svih organaka Vikimedije, sto ce biti i prvi takav skup u svetu. Doci ce nam Vikimedijanci iz celog sveta: od SAD, preko Evrope i Rusije do Tajlanda i Australije. * * * U slucaju da zelite da saznate vise o Vikipediji i Vikimediji, mozete poslati elektronsku postu na adresu info-rs(a)wikimedia.org. Ako zelite da stupite direktno u kontakt sa nama, pozovite Nevenu (nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113), Gorana (obradovicgoran(a)gmail.com, 064 4339740), Nikolu (smolensk(a)eunet.yu, 064 3633552) ili Milosa (millosh(a)wikimedia.org, 065 6455674). * * * Nevena Tarlanovic, Vikimedija Srbije potpredsednica zaduzena za odnose s javnoscu

1 0

Medjunarodni sastanak Vikipedijanaca u subotu i nedelju
by Milos Rancic 12 Dec '06

12 Dec '06

(Obavestenje u ovom dokumentu postoji u ASCII obliku, cirilicom i latinicom.) Dragi prijatelji, Obavestavamo vas da ce se 16. i 17. decembra u Domu omladine Beograda odrzati prvi regionalni sastanak Vikimedije, sto je prvi sastanak te vrste u svetu. Sastanku ce prisustvovati Vikipedijanci iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Nemacke, Holandije, Francuske, kao i Florans Nibar-Devuar, predsedavajuca Odbora poverenika Zaduzbine Vikimedija, upravnog tela globalne Vikimedije. Na sastanku ce biti predstavljene kako regionalne tako zajednice iz drugih krajeva Evrope, kao i njihovi projekti i ciljevi. Program sastanka: * subota, 16. decembar 2006. * ** 12:00 - 13:30 - Upoznavanje Vikimedijanaca. U to vreme cemo verovatno imati i video vezu sa sastankom Vikimedije Poljske u blizini Katovica. Pozvani ste da nam se pridruzite i upoznate nase goste i nas. ** 16:00 - 17:00 - Uvodno predavanje. Ispred Vikimedije Srbije govorice potpredsednik Nikola Smolenski. ** 17:00 - 18:00 - Florans Nibar-Devuar, predsedavajuca Odbora poverenika Zaduzbine Vikimedija, pricace o Zaduzbini, Odboru i Vikimediji Francuske. ** 18:00 - 19:00 - Delfina Menar, predsedavajuca Komiteta za odnose medju ograncima, pricace o Vikimedijinim ograncima. ** 19:00 - 20:00 - Oskar van Dilen, predsednik Vikimedije Holandije, pricace o Vikimediji Holandije i Vikimedijinim projektima na holandskom jeziku. ** 20:00 - 21:00 - Darko Cokor i Roberta Flod predstavice hrvatsku vikimedijansku zajednicu i Vikimedijine projekte na hrvatskom jeziku. * nedelja, 17. decembar 2006. * ** 17:00 - 18:00 - Slobodan Jacoski ce predstaviti makedonsku vikimedijansku zajednicu i Vikimedijine projekte na makedonskom jeziku. ** 18:00 - 19:00 - Nina Gerlah, predsedavajuca Vikimedije Nemacke i Matijas Sindler, clan upravnog odbora Vikimedije Nemacke, predstavice Vikimediju Nemacke i Vikimedijine projekte na nemackom jeziku. ** 19:00 - 20:00 - Roman Maurer ce predstaviti slovenacku zajednicu i pricace o Vikimedijinim projektima na slovenackom jeziku. ** 20:00 - 21:00 - Herart Meijsen ce predstaviti rad na jezicima na projektu WiktionaryZ. Neki od ucesnica i ucesnika sastanka su: * Florans Nibar-Devuar (1968) je istrazivac geneticar iz oblasti agronomije. Predsedavajuca je Odbora poverenika Zaduzbine Vikimedija od novembra 2006. Florans Nibar-Devuar je inzenjer agronomije prestizne Visoke drzavne skole za agronomiju i prehrambene industrije. Takodje ima magistraturu iz oblasti genetike i biotehnologije sa Drzavnog politehnickog instituta u Loreni. Bavila se istrazivanjem u javnom sektoru, prvo u genetskom unapredjivanju cveca, a zatim u na polju mikrobiologije u ispitivanju izvodljivosti biozalecenja zagadjenog zemljista. Nakon toga je bila zaposlena u u francuskoj firmi kao dizajner alata za odlucivanje u oblasti odrzive poljoprivrede. * Oskar van Dilen (1958) je holandski muzicar i kompozitor. Studirao je severnoindijsku klasicnu muziku u Amsterdamu i na Berkliju, kao i klasicnu i dzez flauzu na konzervatorijumu u Amsterdamu. Nakon studija srednjevekovne i renesansne muzike sa Paulom van Nevelom u Belgiji, studirao je klasicnu kompoziciju u Hagu i Roterdamu. Kompoziciju je studirao i u Dizeldorfu. Van Dilen predaje kompoziciju svetske muzike, kao i muzicku teoriju n aodsecima za dzez, pop i svetsku muziku na konzervatorijumu u Roterdamu, gde i zivi. Septembra 2003. je objavljen prvi van Dilenov CD, de Stad (grad). Od njenog osnivanja 2006. godine predsednik je Vikimedije Holandije. * Herart Meijsen (1959) je informaticar iz Amsterdama. Vikipediji se pridruzio 2003. godine, a jedan je od pokretaca projekata WiktionaryZ i OmegaViki. Posebno se interesuje za stvaranje pretpostavki za masinsko prevodjenje i aktivno saradjuje u medjunarodnim projektima vezanim za jezike, kakav je ISO 639-6. * Roberta Flod (1966) je ekonomistkinja iz Rijeke. Vikipediji se pridruzila februara 2006, a administratorka na hrvatskom izdanju Vikipedije postala je juna 2006. Jedna je od najzasluznijih za organizovanje hrvatske vikipedijanske zajednice. * Darko Cokor (1970) je informaticar iz Zagreba i vodja hrvatske vikipedijanske zajednice. Vikipediji se pridruzio u septembru 2004. godine, ubrzo zatim administrator, a u avgustu 2005. postao je i birokrata (sto je i najvisa tehnicka funkcija na jednoj Vikipediji). * Delfina Menar (1971) je konsultantkinja za komunikacije i organizatorka dogadjaja iz Francuske. Vikipediji se pridruzila u oktobru 2004. godine. Do sada je organizovala obe Vikimanije, centralne godisnje dogadjaje koje povezuju sve vikimedijanske projekte i njihovu okolinu. Zainteresovana je posebno za organizacioni aspekt i radi na tome da Vikimedija postane vise samoodrziva u spoljnjem svetu. Predsedavajuca je Komiteta za ogranke, sto joj omogucava da otkriva razlicite kulture i omogucuje ljudima iz tih kultura da razgovaraju i rade zajedno. * Roman Maurer (1971) je matematicar koji radi u informatici. Saradnik je Vikipedije od 2003. godine. Vikipediju je predstavljao u vise slovenackih gradova. * Nina Gerlah (1975) je biolog iz Langena, blizu Frankfurta na Majni. Na postdiplomskim je studijama. Clanica je borda Vikimedije Nemacke, i saradnik Vikipedije. 2006. je postala jedna od predsedavajucih Vikimedije Nemacke. * Matijas Sindler (1981) je student, zivi u Frankfurtu na Majni, Nemacka. 2003. se pridruzio Vikipediji, i jedan je od osnivaca Vikimedije Nemacke, udruzenja za promovisanje radova pod slobodnim licencama. Odrzava blog mathias-schindler.de i doprinosi na netzpolitik.org, blogu o politici Interneta. * Slobodan Jacoski (1984) je apsolvent marketinga iz Skoplja. Vikipediji se pridruzio aprila 2005. godine i ubrzo postao administrator i birokrata. Paralelno je osnivac umetnickog projekta NMP (www.nmp.com.mk) koji trenutno ima vise od 30 clanova. U slucaju da neko od novinara zeli da intervjuise nekoga od gostiju ili clanova Vikimedije Srbije, kontaktirajte Nevenu Tarlanovic, nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113. * * * Podsetio bih da je jedan od Vikimedijinih projekata, Vikipedija, samo na engleskom jeziku u ovom trenutku druga po velicini enciklopedija u istoriji covecanstva (u ovom trenutku veca je jedino kineska enciklopedija Siku Kuansu, zavrsena 1782. godine), dva i po puta veca od najvece enciklopedije zapadnog sveta (spanska Univerzalna ilustrovana evropsko-americka enciklopedija), osam puta veca od najvece savremene enciklopedije (svedska Nacionalna enciklopedija) i preko deset puta veca od najvece sledece enciklopedije na engleskom jeziku (Enciklopedija Britanika). Pored Vikipedije, Vikimedija je osnovala i podrzava vise drugih projekata kojima je cilj sirenje slobodnog znanja. Vikirecnik je napravljen u cilju stvaranja slobodnog recnika, Viki knjige su stvorene u cilju stvaranja slobodnih udzbenika, Viki citati su stvoreni u cilju stvaranja slobodnog izvora citata, Viki izvori u cilju prenosenja slobodnih vec objavljenih knjiga u izvornom obliku, Viki vesti je slobodan izvor vesti, na Viki vrstama se nalazi naucna klasifikacija zivih vrsta. Vikimedija je pokrenula i projekat stvaranja slobodnog univerziteta, Vikiverziteta, a sav zajednicki materijal se drzi na Komonsu. Vikimedija Srbije je lokalni ogranak Zaduzbine i 3. decembra je proslavila godinu dana rada. Osnovana je kao peti lokalni ogranak u svetu, a danas je jedna od osam lokalnih Vikimedija u svetu (uz organizacije osnovane u Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Svajcarskoj). Posle godinu dana rada kao organizacija, dve godine postojanja zajednice i dve i po godine aktivnog rada na Vikipediji i drugim projektima -- Vikipedijanci i ostali Vikimedijanci iz Srbije presli su put od male grupe entuzijasta do organizacije koja uziva veliki ugled u globalnoj vikimedijanskoj zajednici i aktivno promovise kulture Srbije u svetu. Podseticu vas da nije proslo mesec dana od kada je clanak o Beogradu, zahvaljujuci vrednom radu nasih Vikipedijanaca, bio izabrani clanak na engleskoj Vikipediji, a da je pricu o glavnom gradu Srbije videlo vise od 100.000 ljudi. Ali, tu jubilejima nije kraj! Vikipedija na engleskom jeziku pre neki dan je proslavila svoj 1.500.000. clanak, Komons je proslavio svoj 1.000.000. fajl, a upravo je danas Vikipedija na srpskom proslavila i svoj 40.000. clanak. Poredjenja radi, na srpskom jeziku jedino je jos Vojna enciklopedija veca od srpskog izdanja Vikipedije. Za vise informacija posetite i sledece sajtove: - http://wikimediafoundation.org/ - Zaduzbina - http://meta.wikimedia.org/ - Mesto za raspravu o Vikipediji i drugim Vikimedijinim projektima - http://rs.vikimedija.org/ - Vikimedija Srbije - http://sr.wikipedia.org/ - Vikipedija na srpskom - http://wikimedia.de/ - Vikimedija Nemacke - http://nl.wikimedia.org/ - Vikimedija Holandije - http://sl.wikipedia.org/ - Vikipedija na slovenackom - http://hr.wikipedia.org/ - Vikipedija na hrvatskom - http://mk.wikipedia.org/ - Vikipedija na makedonskom - http://wiktionary.org/ - Viki recnik - http://wikibooks.org/ - Viki knjige - http://wikiquote.org/ - Viki citati - http://wikisource.org/ - Viki izvori - http://wikinews.org/ - Viki vesti - http://commons.wikimedia.org/ - Vikimedijin Komons - http://species.wikimedia.org/ - Viki vrste - http://wikiversity.org/ - Vikiverzitet U slucaju da zelite da saznate vise o Vikipediji i Vikimediji, mozete poslati elektronsku postu na adresu info-rs(a)wikimedia.org. Ako zelite da stupite direktno u kontakt sa nama, pozovite Nevenu (nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113), Gorana (obradovicgoran(a)gmail.com, 064 4339740), Nikolu (smolensk(a)eunet.yu, 064 3633552) ili mene (millosh(a)wikimedia.org, 065 6455674). * * * * * (obavestenje cirilicom) Драги пријатељи, Обавештавамо вас да ће се 16. и 17. децембра у Дому омладине Београда одржати први регионални састанак Викимедије, што је први састанак те врсте у свету. Састанку ће присуствовати Википедијанци из Словеније, Македоније, Хрватске, Немачке, Холандије, Француске, као и Флоранс Нибар-Девуар, председавајућа Одбора повереника Задужбине Викимедија, управног тела глобалне Викимедије. На састанку ће бити представљене како регионалне тако заједнице из других крајева Европе, као и њихови пројекти и циљеви. Програм састанка: * субота, 16. децембар 2006. * ** 12:00 - 13:30 - Упознавање Викимедијанаца. У то време ћемо вероватно имати и видео везу са састанком Викимедије Пољске у близини Катовица. Позвани сте да нам се придружите и упознате наше госте и нас. ** 16:00 - 17:00 - Уводно предавање. Испред Викимедије Србије говориће потпредседник Никола Смоленски. ** 17:00 - 18:00 - Флоранс Нибар-Девуар, председавајућа Одбора повереника Задужбине Викимедија, причаће о Задужбини, Одбору и Викимедији Француске. ** 18:00 - 19:00 - Делфина Менар, председавајућа Комитета за односе међу огранцима, причаће о Викимедијиним огранцима. ** 19:00 - 20:00 - Оскар ван Дилен, председник Викимедије Холандије, причаће о Викимедији Холандије и Викимедијиним пројектима на холандском језику. ** 20:00 - 21:00 - Дарко Чокор и Роберта Флод представиће хрватску викимедијанску заједницу и Викимедијине пројекте на хрватском језику. * недеља, 17. децембар 2006. * ** 17:00 - 18:00 - Слободан Јаћоски ће представити македонску викимедијанску заједницу и Викимедијине пројекте на македонском језику. ** 18:00 - 19:00 - Нина Герлах, председавајућа Викимедије Немачке и Матијас Шиндлер, члан управног одбора Викимедије Немачке, представиће Викимедију Немачке и Викимедијине пројекте на немачком језику. ** 19:00 - 20:00 - Роман Маурер ће представити словеначку заједницу и причаће о Викимедијиним пројектима на словеначком језику. ** 20:00 - 21:00 - Херарт Меијсен ће представити рад на језицима на пројекту WiktionaryZ. Неки од учесница и учесника састанка су: * Флоранс Нибар-Девуар (1968) је истраживач генетичар из области агрономије. Председавајућа је Одбора повереника Задужбине Викимедија од новембра 2006. Флоранс Нибар-Девуар је инжењер агрономије престижне Високе државне школе за агрономију и прехрамбене индустрије. Такође има магистратуру из области генетике и биотехнологије са Државног политехничког института у Лорени. Бавила се истраживањем у јавном сектору, прво у генетском унапређивању цвећа, а затим у на пољу микробиологије у испитивању изводљивости биозалечења загађеног земљишта. Након тога је била запослена у у француској фирми као дизајнер алата за одлучивање у области одрживе пољопривреде. * Оскар ван Дилен (1958) је холандски музичар и композитор. Студирао је северноиндијску класичну музику у Амстердаму и на Берклију, као и класичну и џез флаузу на конзерваторијуму у Амстердаму. Након студија средњевековне и ренесансне музике са Паулом ван Невелом у Белгији, студирао је класичну композицију у Хагу и Ротердаму. Композицију је студирао и у Дизелдорфу. Ван Дилен предаје композицију светске музике, као и музичку теорију н аодсецима за џез, поп и светску музику на конзерваторијуму у Ротердаму, где и живи. Септембра 2003. је објављен први ван Диленов ЦД, de Stad (град). Од њеног оснивања 2006. године председник је Викимедије Холандије. * Херарт Меијсен (1959) је информатичар из Амстердама. Википедији се придружио 2003. године, а један је од покретача пројеката WiktionaryZ и ОмегаВики. Посебно се интересује за стварање претпоставки за машинско превођење и активно сарађује у међународним пројектима везаним за језике, какав је ИСО 639-6. * Роберта Флод (1966) је економисткиња из Ријеке. Википедији се придружила фебруара 2006, а администраторка на хрватском издању Википедије постала је јуна 2006. Једна је од најзаслужнијих за организовање хрватске википедијанске заједнице. * Дарко Чокор (1970) је информатичар из Загреба и вођа хрватске википедијанске заједнице. Википедији се придружио у септембру 2004. године, убрзо затим администратор, а у августу 2005. постао је и бирократа (што је и највиша техничка функција на једној Википедији). * Делфина Менар (1971) је консултанткиња за комуникације и организаторка догађаја из Француске. Википедији се придружила у октобру 2004. године. До сада је организовала обе Викиманије, централне годишње догађаје које повезују све викимедијанске пројекте и њихову околину. Заинтересована је посебно за организациони аспект и ради на томе да Викимедија постане више самоодржива у спољњем свету. Председавајућа је Комитета за огранке, што јој омогућава да открива различите културе и омогућује људима из тих култура да разговарају и раде заједно. * Роман Маурер (1971) је математичар који ради у информатици. Сарадник је Википедије од 2003. године. Википедију је представљао у више словеначких градова. * Нина Герлах (1975) је биолог из Лангена, близу Франкфурта на Мајни. На постдипломским је студијама. Чланица је борда Викимедије Немачке, и сарадник Википедије. 2006. је постала једна од председавајућих Викимедије Немачке. * Матијас Шиндлер (1981) је студент, живи у Франкфурту на Мајни, Немачка. 2003. се придружио Википедији, и један је од оснивача Викимедије Немачке, удружења за промовисање радова под слободним лиценцама. Одржава блог mathias-schindler.de и доприноси на netzpolitik.org, блогу о политици Интернета. * Слободан Јаћоски (1984) је апсолвент маркетинга из Скопља. Википедији се придружио априла 2005. године и убрзо постао администратор и бирократа. Паралелно је оснивач уметничког пројекта НМП (www.nmp.com.mk) који тренутно има више од 30 чланова. У случају да неко од новинара жели да интервјуише некога од гостију или чланова Викимедије Србије, контактирајте Невену Тарлановић, nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113. * * * Подсетио бих да је један од Викимедијиних пројеката, Википедија, само на енглеском језику у овом тренутку друга по величини енциклопедија у историји човечанства (у овом тренутку већа је једино кинеска енциклопедија Сику Куаншу, завршена 1782. године), два и по пута већа од највеће енциклопедије западног света (шпанска Универзална илустрована европско-америчка енциклопедија), осам пута већа од највеће савремене енциклопедије (шведска Национална енциклопедија) и преко десет пута већа од највеће следеће енциклопедије на енглеском језику (Енциклопедија Британика). Поред Википедије, Викимедија је основала и подржава више других пројеката којима је циљ ширење слободног знања. Викиречник је направљен у циљу стварања слободног речника, Вики књиге су створене у циљу стварања слободних уџбеника, Вики цитати су створени у циљу стварања слободног извора цитата, Вики извори у циљу преношења слободних већ објављених књига у изворном облику, Вики вести је слободан извор вести, на Вики врстама се налази научна класификација живих врста. Викимедија је покренула и пројекат стварања слободног универзитета, Викиверзитета, а сав заједнички материјал се држи на Комонсу. Викимедија Србије је локални огранак Задужбине и 3. децембра је прославила годину дана рада. Основана је као пети локални огранак у свету, а данас је једна од осам локалних Викимедија у свету (уз организације основане у Немачкој, Француској, Италији, Пољској, Великој Британији, Холандији и Швајцарској). После годину дана рада као организација, две године постојања заједнице и две и по године активног рада на Википедији и другим пројектима -- Википедијанци и остали Викимедијанци из Србије прешли су пут од мале групе ентузијаста до организације која ужива велики углед у глобалној викимедијанској заједници и активно промовише културе Србије у свету. Подсетићу вас да није прошло месец дана од када је чланак о Београду, захваљујући вредном раду наших Википедијанаца, био изабрани чланак на енглеској Википедији, а да је причу о главном граду Србије видело више од 100.000 људи. Али, ту јубилејима није крај! Википедија на енглеском језику пре неки дан је прославила свој 1.500.000. чланак, Комонс је прославио свој 1.000.000. фајл, а управо је данас Википедија на српском прославила и свој 40.000. чланак. Поређења ради, на српском језику једино је још Војна енциклопедија већа од српског издања Википедије. За више информација посетите и следеће сајтове: - http://wikimediafoundation.org/ - Задужбина - http://meta.wikimedia.org/ - Место за расправу о Википедији и другим Викимедијиним пројектима - http://rs.vikimedija.org/ - Викимедија Србије - http://sr.wikipedia.org/ - Википедија на српском - http://wikimedia.de/ - Викимедија Немачке - http://nl.wikimedia.org/ - Викимедија Холандије - http://sl.wikipedia.org/ - Википедија на словеначком - http://hr.wikipedia.org/ - Википедија на хрватском - http://mk.wikipedia.org/ - Википедија на македонском - http://wiktionary.org/ - Вики речник - http://wikibooks.org/ - Вики књиге - http://wikiquote.org/ - Вики цитати - http://wikisource.org/ - Вики извори - http://wikinews.org/ - Вики вести - http://commons.wikimedia.org/ - Викимедијин Комонс - http://species.wikimedia.org/ - Вики врсте - http://wikiversity.org/ - Викиверзитет У случају да желите да сазнате више о Википедији и Викимедији, можете послати електронску пошту на адресу info-rs(a)wikimedia.org. Ако желите да ступите директно у контакт са нама, позовите Невену (nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113), Горана (obradovicgoran(a)gmail.com, 064 4339740), Николу (smolensk(a)eunet.yu, 064 3633552) или мене (millosh(a)wikimedia.org, 065 6455674). * * * * * (obavestenje latinicom) Dragi prijatelji, Obaveštavamo vas da će se 16. i 17. decembra u Domu omladine Beograda održati prvi regionalni sastanak Vikimedije, što je prvi sastanak te vrste u svetu. Sastanku će prisustvovati Vikipedijanci iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Nemačke, Holandije, Francuske, kao i Florans Nibar-Devuar, predsedavajuća Odbora poverenika Zadužbine Vikimedija, upravnog tela globalne Vikimedije. Na sastanku će biti predstavljene kako regionalne tako zajednice iz drugih krajeva Evrope, kao i njihovi projekti i ciljevi. Program sastanka: * subota, 16. decembar 2006. * ** 12:00 - 13:30 - Upoznavanje Vikimedijanaca. U to vreme ćemo verovatno imati i video vezu sa sastankom Vikimedije Poljske u blizini Katovica. Pozvani ste da nam se pridružite i upoznate naše goste i nas. ** 16:00 - 17:00 - Uvodno predavanje. Ispred Vikimedije Srbije govoriće potpredsednik Nikola Smolenski. ** 17:00 - 18:00 - Florans Nibar-Devuar, predsedavajuća Odbora poverenika Zadužbine Vikimedija, pričaće o Zadužbini, Odboru i Vikimediji Francuske. ** 18:00 - 19:00 - Delfina Menar, predsedavajuća Komiteta za odnose među ograncima, pričaće o Vikimedijinim ograncima. ** 19:00 - 20:00 - Oskar van Dilen, predsednik Vikimedije Holandije, pričaće o Vikimediji Holandije i Vikimedijinim projektima na holandskom jeziku. ** 20:00 - 21:00 - Darko Čokor i Roberta Flod predstaviće hrvatsku vikimedijansku zajednicu i Vikimedijine projekte na hrvatskom jeziku. * nedelja, 17. decembar 2006. * ** 17:00 - 18:00 - Slobodan Jaćoski će predstaviti makedonsku vikimedijansku zajednicu i Vikimedijine projekte na makedonskom jeziku. ** 18:00 - 19:00 - Nina Gerlah, predsedavajuća Vikimedije Nemačke i Matijas Šindler, član upravnog odbora Vikimedije Nemačke, predstaviće Vikimediju Nemačke i Vikimedijine projekte na nemačkom jeziku. ** 19:00 - 20:00 - Roman Maurer će predstaviti slovenačku zajednicu i pričaće o Vikimedijinim projektima na slovenačkom jeziku. ** 20:00 - 21:00 - Herart Meijsen će predstaviti rad na jezicima na projektu WiktionaryZ. Neki od učesnica i učesnika sastanka su: * Florans Nibar-Devuar (1968) je istraživač genetičar iz oblasti agronomije. Predsedavajuća je Odbora poverenika Zadužbine Vikimedija od novembra 2006. Florans Nibar-Devuar je inženjer agronomije prestižne Visoke državne škole za agronomiju i prehrambene industrije. Takođe ima magistraturu iz oblasti genetike i biotehnologije sa Državnog politehničkog instituta u Loreni. Bavila se istraživanjem u javnom sektoru, prvo u genetskom unapređivanju cveća, a zatim u na polju mikrobiologije u ispitivanju izvodljivosti biozalečenja zagađenog zemljišta. Nakon toga je bila zaposlena u u francuskoj firmi kao dizajner alata za odlučivanje u oblasti održive poljoprivrede. * Oskar van Dilen (1958) je holandski muzičar i kompozitor. Studirao je severnoindijsku klasičnu muziku u Amsterdamu i na Berkliju, kao i klasičnu i džez flauzu na konzervatorijumu u Amsterdamu. Nakon studija srednjevekovne i renesansne muzike sa Paulom van Nevelom u Belgiji, studirao je klasičnu kompoziciju u Hagu i Roterdamu. Kompoziciju je studirao i u Dizeldorfu. Van Dilen predaje kompoziciju svetske muzike, kao i muzičku teoriju n aodsecima za džez, pop i svetsku muziku na konzervatorijumu u Roterdamu, gde i živi. Septembra 2003. je objavljen prvi van Dilenov CD, de Stad (grad). Od njenog osnivanja 2006. godine predsednik je Vikimedije Holandije. * Herart Meijsen (1959) je informatičar iz Amsterdama. Vikipediji se pridružio 2003. godine, a jedan je od pokretača projekata WiktionaryZ i OmegaViki. Posebno se interesuje za stvaranje pretpostavki za mašinsko prevođenje i aktivno sarađuje u međunarodnim projektima vezanim za jezike, kakav je ISO 639-6. * Roberta Flod (1966) je ekonomistkinja iz Rijeke. Vikipediji se pridružila februara 2006, a administratorka na hrvatskom izdanju Vikipedije postala je juna 2006. Jedna je od najzaslužnijih za organizovanje hrvatske vikipedijanske zajednice. * Darko Čokor (1970) je informatičar iz Zagreba i vođa hrvatske vikipedijanske zajednice. Vikipediji se pridružio u septembru 2004. godine, ubrzo zatim administrator, a u avgustu 2005. postao je i birokrata (što je i najviša tehnička funkcija na jednoj Vikipediji). * Delfina Menar (1971) je konsultantkinja za komunikacije i organizatorka događaja iz Francuske. Vikipediji se pridružila u oktobru 2004. godine. Do sada je organizovala obe Vikimanije, centralne godišnje događaje koje povezuju sve vikimedijanske projekte i njihovu okolinu. Zainteresovana je posebno za organizacioni aspekt i radi na tome da Vikimedija postane više samoodrživa u spoljnjem svetu. Predsedavajuća je Komiteta za ogranke, što joj omogućava da otkriva različite kulture i omogućuje ljudima iz tih kultura da razgovaraju i rade zajedno. * Roman Maurer (1971) je matematičar koji radi u informatici. Saradnik je Vikipedije od 2003. godine. Vikipediju je predstavljao u više slovenačkih gradova. * Nina Gerlah (1975) je biolog iz Langena, blizu Frankfurta na Majni. Na postdiplomskim je studijama. Članica je borda Vikimedije Nemačke, i saradnik Vikipedije. 2006. je postala jedna od predsedavajućih Vikimedije Nemačke. * Matijas Šindler (1981) je student, živi u Frankfurtu na Majni, Nemačka. 2003. se pridružio Vikipediji, i jedan je od osnivača Vikimedije Nemačke, udruženja za promovisanje radova pod slobodnim licencama. Održava blog mathias-schindler.de i doprinosi na netzpolitik.org, blogu o politici Interneta. * Slobodan Jaćoski (1984) je apsolvent marketinga iz Skoplja. Vikipediji se pridružio aprila 2005. godine i ubrzo postao administrator i birokrata. Paralelno je osnivač umetničkog projekta NMP (www.nmp.com.mk) koji trenutno ima više od 30 članova. U slučaju da neko od novinara želi da intervjuiše nekoga od gostiju ili članova Vikimedije Srbije, kontaktirajte Nevenu Tarlanović, nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113. * * * Podsetio bih da je jedan od Vikimedijinih projekata, Vikipedija, samo na engleskom jeziku u ovom trenutku druga po veličini enciklopedija u istoriji čovečanstva (u ovom trenutku veća je jedino kineska enciklopedija Siku Kuanšu, završena 1782. godine), dva i po puta veća od najveće enciklopedije zapadnog sveta (španska Univerzalna ilustrovana evropsko-američka enciklopedija), osam puta veća od najveće savremene enciklopedije (švedska Nacionalna enciklopedija) i preko deset puta veća od najveće sledeće enciklopedije na engleskom jeziku (Enciklopedija Britanika). Pored Vikipedije, Vikimedija je osnovala i podržava više drugih projekata kojima je cilj širenje slobodnog znanja. Vikirečnik je napravljen u cilju stvaranja slobodnog rečnika, Viki knjige su stvorene u cilju stvaranja slobodnih udžbenika, Viki citati su stvoreni u cilju stvaranja slobodnog izvora citata, Viki izvori u cilju prenošenja slobodnih već objavljenih knjiga u izvornom obliku, Viki vesti je slobodan izvor vesti, na Viki vrstama se nalazi naučna klasifikacija živih vrsta. Vikimedija je pokrenula i projekat stvaranja slobodnog univerziteta, Vikiverziteta, a sav zajednički materijal se drži na Komonsu. Vikimedija Srbije je lokalni ogranak Zadužbine i 3. decembra je proslavila godinu dana rada. Osnovana je kao peti lokalni ogranak u svetu, a danas je jedna od osam lokalnih Vikimedija u svetu (uz organizacije osnovane u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Švajcarskoj). Posle godinu dana rada kao organizacija, dve godine postojanja zajednice i dve i po godine aktivnog rada na Vikipediji i drugim projektima -- Vikipedijanci i ostali Vikimedijanci iz Srbije prešli su put od male grupe entuzijasta do organizacije koja uživa veliki ugled u globalnoj vikimedijanskoj zajednici i aktivno promoviše kulture Srbije u svetu. Podsetiću vas da nije prošlo mesec dana od kada je članak o Beogradu, zahvaljujući vrednom radu naših Vikipedijanaca, bio izabrani članak na engleskoj Vikipediji, a da je priču o glavnom gradu Srbije videlo više od 100.000 ljudi. Ali, tu jubilejima nije kraj! Vikipedija na engleskom jeziku pre neki dan je proslavila svoj 1.500.000. članak, Komons je proslavio svoj 1.000.000. fajl, a upravo je danas Vikipedija na srpskom proslavila i svoj 40.000. članak. Poređenja radi, na srpskom jeziku jedino je još Vojna enciklopedija veća od srpskog izdanja Vikipedije. Za više informacija posetite i sledeće sajtove: - http://wikimediafoundation.org/ - Zadužbina - http://meta.wikimedia.org/ - Mesto za raspravu o Vikipediji i drugim Vikimedijinim projektima - http://rs.vikimedija.org/ - Vikimedija Srbije - http://sr.wikipedia.org/ - Vikipedija na srpskom - http://wikimedia.de/ - Vikimedija Nemačke - http://nl.wikimedia.org/ - Vikimedija Holandije - http://sl.wikipedia.org/ - Vikipedija na slovenačkom - http://hr.wikipedia.org/ - Vikipedija na hrvatskom - http://mk.wikipedia.org/ - Vikipedija na makedonskom - http://wiktionary.org/ - Viki rečnik - http://wikibooks.org/ - Viki knjige - http://wikiquote.org/ - Viki citati - http://wikisource.org/ - Viki izvori - http://wikinews.org/ - Viki vesti - http://commons.wikimedia.org/ - Vikimedijin Komons - http://species.wikimedia.org/ - Viki vrste - http://wikiversity.org/ - Vikiverzitet U slučaju da želite da saznate više o Vikipediji i Vikimediji, možete poslati elektronsku poštu na adresu info-rs(a)wikimedia.org. Ako želite da stupite direktno u kontakt sa nama, pozovite Nevenu (nevena(a)vikimedija.org, 063 7804113), Gorana (obradovicgoran(a)gmail.com, 064 4339740), Nikolu (smolensk(a)eunet.yu, 064 3633552) ili mene (millosh(a)wikimedia.org, 065 6455674).

1 0

Sapshtenje za javnost
by Nevena Tarlanovic 27 Nov '06

27 Nov '06

Википедија је највећа, слободна онлајн енциклопедија. На њеном што опширнијем и што квалитетнијем садржају вредно и предано раде на десетине хиљада људи широм света а све то само са једним крајње племенитим циљем, а то је бесплатно ширење свеопштег људског знања. Једна од многобројних предности Википедије у односу на остале енциклопедије, огледа се у томе што је рад на њој доступан апсолутно сваком ко жели да допринесе људском знању. Квалитет њених чланака је на изузетно високом нивоу као и сама поузданост истих. Дана 26.11.2006. на енглеској Википедији објављен је 1.500.000. чланак. Ова јубиларна бројка представља још један доказ више о томе колико ова енциклопедија прогресивно ојачава темеље људског знања. За све оне који желе да знају више о овом чланку, могу посетити званичан сајт: http://en.wikipedia.org/ . Оно што свакако треба поменути је то да ће ускоро и српска Википедија добити свој 40.000 чланак, који ћете моћи видети на адреси: http://sr.wikipedia.org/ . Искористићу ову прилику, да вас обавестим о предстојаћем регионалном окупљању википедијанаца, 16, 17 децембра у просторима Дома омладине. Уколико желите да сазнате више о Википедији, сродним пројектима, Викимедији Србије и њеним сестринским организацијама из света, можете ме позвати телефоном на број 063 7497138. Уколико желите званично да контактирате Викимедију Србије или Задужбину користећи српски језик, користите електронску адресу info-rs(a)wikimedia.org . Невена Тарлановић Викимедија Србије *** Vikipedija je najveća, slobodna onlajn enciklopedija. Na njenom što opširnijem i što kvalitetnijem sadržaju vredno i predano rade na desetine hiljada ljudi širom sveta a sve to samo sa jednim krajnje plemenitim ciljem, a to je besplatno širenje sveopšteg ljudskog znanja. Jedna od mnogobrojnih prednosti Vikipedije u odnosu na ostale enciklopedije, ogleda se u tome što je rad na njoj dostupan apsolutno svakom ko želi da doprinese ljudskom znanju. Kvalitet njenih članaka je na izuzetno visokom nivou kao i sama pouzdanost istih. Dana 26.11.2006. na engleskoj vikipediji objavljen je 1.500.000 članak. Ova jubilarna brojka predstavlja još jedan dokaz više o tome koliko ova enciklopedija progresivno ojačava temelje ljudskog znanja. Za sve one koji žele da znaju više o ovom članku, mogu posetiti zvaničan sajt: http://en.wikipedia.org/ . Ono što svakako treba pomenuti je to da će uskoro i srpska vikipedija dobiti svoj 40.000 članak, koji ćete moći videti na adresi: http://sr.wikipedia.org/ . Iskoristiću ovu priliku, da vas obavestim o predstojaćem regionalnom okupljanju vikipedijanaca, 16, 17 decembra u prostorima Doma оmladine. Ukoliko želite da saznate više o Vikipediji, srodnim projektima, Vikimediji SRbije i njenim sestrinskim organizacijama iz sveta, možete me pozvati telefonom na broj 063 7497138. Ukoliko želite zvanično da kontaktirate Vikimediju Srbije ili Zadužbinu koristeći srpski jezik, koristite elektronsku adresu info-rs(a)wikimedia.org . Nevena Tarlanović Vikimedija Srbije

1 0

Saopshtenje
by Nevena Tarlanovic 27 Nov '06

27 Nov '06

Âèêèïåäè¼à ¼å íà¼âåà, ñëîáîäíà îíëà¼í åíöèêëîïåäè¼à. Íà åíîì øòî îïøèðíè¼åì è øòî êâàëèòåòíè¼åì ñàäðæà¼ó âðåäíî è ïðåäàíî ðàäå íà äåñåòèíå õèàäà óäè øèðîì ñâåòà à ñâå òî ñàìî ñà ¼åäíèì êðà¼å ïëåìåíèòèì öèåì, à òî ¼å áåñïëàòíî øèðåå ñâåîïøòåã óäñêîã çíàà. £åäíà îä ìíîãîáðî¼íèõ ïðåäíîñòè Âèêèïåäè¼å ó îäíîñó íà îñòàëå åíöèêëîïåäè¼å, îãëåäà ñå ó òîìå øòî ¼å ðàä íà î¼ äîñòóïàí àïñîëóòíî ñâàêîì êî æåëè äà äîïðèíåñå óäñêîì çíàó. Êâàëèòåò åíèõ ÷ëàíàêà ¼å íà èçóçåòíî âèñîêîì íèâîó êàî è ñàìà ïîóçäàíîñò èñòèõ. Äàíà 26.11.2006. íà åíãëåñêî¼ Âèêèïåäè¼è îá¼àâåí ¼å 1.500.000. ÷ëàíàê. Îâà ¼óáèëàðíà áðî¼êà ïðåäñòàâà ¼îø ¼åäàí äîêàç âèøå î òîìå êîëèêî îâà åíöèêëîïåäè¼à ïðîãðåñèâíî î¼à÷àâà òåìåå óäñêîã çíàà. Çà ñâå îíå êî¼è æåëå äà çíà¼ó âèøå î îâîì ÷ëàíêó, ìîãó ïîñåòèòè çâàíè÷àí ñà¼ò: http://en.wikipedia.org/ . Îíî øòî ñâàêàêî òðåáà ïîìåíóòè ¼å òî äà å óñêîðî è ñðïñêà Âèêèïåäè¼à äîáèòè ñâî¼ 40.000 ÷ëàíàê, êî¼è åòå ìîè âèäåòè íà àäðåñè: http://sr.wikipedia.org/ . Èñêîðèñòèó îâó ïðèëèêó, äà âàñ îáàâåñòèì î ïðåäñòî¼àåì ðåãèîíàëíîì îêóïàó âèêèïåäè¼àíàöà, 16, 17 äåöåìáðà ó ïðîñòîðèìà Äîìà îìëàäèíå. Óêîëèêî æåëèòå äà ñàçíàòå âèøå î Âèêèïåäè¼è, ñðîäíèì ïðî¼åêòèìà, Âèêèìåäè¼è Ñðáè¼å è åíèì ñåñòðèíñêèì îðãàíèçàöè¼àìà èç ñâåòà, ìîæåòå ìå ïîçâàòè òåëåôîíîì íà áðî¼ 063 7497138. Óêîëèêî æåëèòå çâàíè÷íî äà êîíòàêòèðàòå Âèêèìåäè¼ó Ñðáè¼å èëè Çàäóæáèíó êîðèñòåè ñðïñêè ¼åçèê, êîðèñòèòå åëåêòðîíñêó àäðåñó info-rs(a)wikimedia.org . Íåâåíà Òàðëàíîâè Âèêèìåäè¼à Ñðáè¼å *** Vikipedija je najveća, slobodna onlajn enciklopedija. Na njenom što opširnijem i što kvalitetnijem sadržaju vredno i predano rade na desetine hiljada ljudi širom sveta a sve to samo sa jednim krajnje plemenitim ciljem, a to je besplatno širenje sveopšteg ljudskog znanja. Jedna od mnogobrojnih prednosti Vikipedije u odnosu na ostale enciklopedije, ogleda se u tome što je rad na njoj dostupan apsolutno svakom ko želi da doprinese ljudskom znanju. Kvalitet njenih članaka je na izuzetno visokom nivou kao i sama pouzdanost istih. Dana 26.11.2006. na engleskoj vikipediji objavljen je 1.500.000 članak. Ova jubilarna brojka predstavlja još jedan dokaz više o tome koliko ova enciklopedija progresivno ojačava temelje ljudskog znanja. Za sve one koji žele da znaju više o ovom članku, mogu posetiti zvaničan sajt: http://en.wikipedia.org/ . Ono što svakako treba pomenuti je to da će uskoro i srpska vikipedija dobiti svoj 40.000 članak, koji ćete moći videti na adresi: http://sr.wikipedia.org/ . Iskoristiću ovu priliku, da vas obavestim o predstojaćem regionalnom okupljanju vikipedijanaca, 16, 17 decembra u prostorima Doma îmladine. Ukoliko želite da saznate više o Vikipediji, srodnim projektima, Vikimediji SRbije i njenim sestrinskim organizacijama iz sveta, možete me pozvati telefonom na broj 063 7497138. Ukoliko želite zvanično da kontaktirate Vikimediju Srbije ili Zadužbinu koristeći srpski jezik, koristite elektronsku adresu info-rs(a)wikimedia.org . Nevena Tarlanović Vikimedija Srbije ____________________________________________________________________________________ Yahoo! Music Unlimited Access over 1 million songs. http://music.yahoo.com/unlimited

1 0

Beograd na glavnoj strani engleske Vikipedije
by Milos Rancic 23 Nov '06

23 Nov '06

*** Сутра, у петак, 24. новембра 2006. године чланак о Београду ће бити на главној страни енглеске Википедије Википедија је највећа енциклопедија у историји човечанства. Бесплатна је и доступна свима. У њеном уређивању учествују десетине хиљада људи из свих крајева света. Како свако може једноставно да мења њен садржај, један је од најдинамичнијих пројеката на Интернету, и представља својеврстан културни и социолошки феномен. Странице Википедије се убрајају међу десетак најпосећенијих Интернет локација, а њени чланци су генерално високог квалитета, и изразито утицајни. Од око 1.500.000 чланака, на издању Википедије на енглеском језику, чланак о Београду је међу 1000 најквалитетнијих. Глобална заједница га је изабрала као пример сјајног енциклопедијског чланка. 24. новембра ће се овај чланак наћи на главној страни енглеске Википедије, страни коју сваког дана посети пола милиона људи из целог света. Сви они ће имати прилику да на адреси http://en.wikipedia.org/ виде и прочитају чланак о Београду, његовој историји, знаменитостима и ноћном животу. *** Sutra, u petak, 24. novembra 2006. godine članak o Beogradu će biti na glavnoj strani engleske Vikipedije Vikipedija je najveća enciklopedija u istoriji čovečanstva. Besplatna je i dostupna svima. U njenom uređivanju učestvuju desetine hiljada ljudi iz svih krajeva sveta. Kako svako može jednostavno da menja njen sadržaj, jedan je od najdinamičnijih projekata na Internetu, i predstavlja svojevrstan kulturni i sociološki fenomen. Stranice Vikipedije se ubrajaju među desetak najposećenijih Internet lokacija, a njeni članci su generalno visokog kvaliteta, i izrazito uticajni. Od oko 1.500.000 članaka, na izdanju Vikipedije na engleskom jeziku, članak o Beogradu je među 1000 najkvalitetnijih. Globalna zajednica ga je izabrala kao primer sjajnog enciklopedijskog članka. 24. novembra će se ovaj članak naći na glavnoj strani engleske Vikipedije, strani koju svakog dana poseti pola miliona ljudi iz celog sveta. Svi oni će imati priliku da na adresi http://en.wikipedia.org/ vide i pročitaju članak o Beogradu, njegovoj istoriji, znamenitostima i noćnom životu. *** U slucaju da zelite saznati vise informacija o ovom dogadjaju, o Vikipediji (kako engleskoj, tako i nasoj) ili o Vikimediji Srbije i njenim sestrinskim organizacijama iz sveta, mozete kontaktirati Gorana Obradovica (obradovicgoran(a)gmail.com, 064 4339740), Nikolu Smolenskog (smolensk(a)eunet.yu) ili mene (millosh(a)wikimedia.org, 065 6455675). ---- Milos Rancic Vikimedija Srbije predsednik

1 0

[Wikimedia SCG] Projekcija filma "Kabinet dr. Kaligarija"
by Jovana Milicevic 05 Apr '06

05 Apr '06

ASCII art je umetnički medij koji se pre svega pojavljuje na računarima za prezentaciju i sastavljen je od slika koje čini 95 vidljivih karaktera definisanih ASCII kodnim sistemom. Termin se ređe koristi i mnogo neodređenije za umetnost zasnovanu na tekstu. ASCII art može biti napravljen pomoću ma kog uređivača teksta i često se koristi sa jezicima slobodnih oblika. Najveći broj primera ove umetnosti zahteva font fiksne širine, kao što je npr. Courier. ASCII art se koristio gdegod je tekst bio čitljiviji od grafike ili u slučajevima gde prenos slika nije bio moguć. To uključuje pisaće mašine, teleprinter, negrafičke računarske terminale, rane dane računarskih mreža (npr. BBS-ovi), elektronsku poštu i juznet novosti. ASCII art se takođe koristio unutar izgvornog koda računarskih programa za prikazivanje kopanijskog loga ili loga proizvoda i dijagrama. U nekim slučajevima, ceo izvorni kod programa je deo ASCII arta. Na vrhu svega toga došao je i video drajver koji omogućava puštanje filmova u ASCII artu. Taj drajver će biti iskorišćen za prikaz filma Kabinet dr. Kaligarija. Kabinet dr. Kaligarija (nemacki: Das Kabinett des Doktor Caligari) je film snimljen 1920. i reziran od strane Roberta Vijena. To je jedan od najranijih, najuticajnijih i umetnicki najpriznatijih nemackih ekspresionistickih filmova. Film prati prati pricu poremecenog doktora Kaligarija i njegovog vernog mesecara Cezara i njihovu vezu sa nizom ubistava i nemackom planinskom selu Holstenvalu. Kaligari predstavlja jedan od najranijih primera vodjenja price kroz secanje jednog od likova tzv. "flashback". Snimanje se odvijalo u decembru 1919. i januaru 1920. a premijerno je prikazan u Marmorhausu u Berlinu 26. februara 1920. Film je ostvario snazan uticaj na kasnija horor dela i smatra se jednim od prvih horora. Model postavljen u ovom filmu ce biti pracen od rezisera decenijama kasnije. Jovana Milicevic Vikimedija SCG

2 1

[Wikimedia SCG] Vikipedija je objavila milioniti clanak
by Jovana Milicevic 02 Mar '06

02 Mar '06

*Vikipedija je objavila milioniti clanak na engleskom jeziku Zaduzbina Vikimedija je objavila da je napisan milioniti clanak na izdanju Vikipedije na engleskom jeziku. Vikipedija je slobodna visejezicna internet enciklopedija koju dnevno poseti desetine miliona korisnika. Vesti BBC su za Vikipediju rekli da je "jedna od najpouzdanijih korisnih izvora informacija, na Internetu ili van njega". Daniel Pink, autor i kolumnista casopisa WIRED, Vikipediju je opisao kao " samoorganizujucu, samopopravljajucu, hiperadiktivnu biblioteku buducnosti", a Tim Berners Li, otac weba, nazvao ju je "krstionicom svog znanja". Vikipedija je prvi i najpoznatiji projekat Zaduzbine Vikimedija. Iz nje su proizasli bratski projekti, medju kojima su recnik, biblioteka udzbenika, zbirka citata, projekat posvecen vestima i Vikimedijina ostava. Svi ovi projekti su zasnovani na MediaWiki softveru. Vikipedija je besplatna i dostupna svima. Oni koji zele da postanu saradnici i da doprinesu razvoju najvece svetske internet enciklopedije, mogu to uraditi na adresi http://en.wikipedia.org. Vikipedija postoji i u izdanju na srpskom jeziku ( http://sr.wikipedia.org/) i uskoro ce dobiti svoj 30.000 clanak, a od 3. decembra 2005. godine postoji i lokalni ogranak Zaduzbine Vikimedija za Srbiju i Crnu Goru -- Vikimedija SCG ( http://scg.vikimedija.org/). Svi koji zele da se i uzivo ukljuce u rad Vikimedije SCG i vikipedijanske zajednice u Beogradu mogu doci na otvorene sastanke na prvom spratu Doma omladine svake nedelje izmedju 15 i 20 casova. *Википедија је објавила милионити чланак на енглеском језику Задужбина Викимедија је објавила да је написан милионити чланак на издању Википедије на енглеском језику. Википедија је слободна вишејезична интернет енциклопедија коју дневно посети десетине милиона корисника. Вести ББЦ су за Википедију рекли да је "једна од најпоузданијих корисних извора информација, на Интернету или ван њега". Даниел Пинк, аутор и колумниста часописа WIRED, Википедију је описао као "самоорганизујућу, самоуправљајућу, хиперадиктивну библиотеку будућности", а Тим Бернерс Ли, отац веба, назвао ју је "крстионицом свог знања". Википедија је први и најпознатији пројекат Задужбине Викимедија. Из ње су произашли братски пројекти, међу којима су речник, библиотека уџбеника, збирка цитата, пројекат посвећен вестима и Викимедијина остава. Сви ови пројекти су засновани на МедијаВики софтверу. Википедија је бесплатна и доступна свима. Они који желе да постану сарадници и да допринесу развоју највеће светске интернет енциклопедије, могу то урадити на адреси http://en.wikipedia.org . Википедија постоји и у издању на српском језику (http://sr.wikipedia.org/) и ускоро ће добити свој 30.000 чланак, а од 3. децембра 2005. године постоји и локални огранак Задужбине Викимедија за Србију и Црну Гору - Викимедија СЦГ (http://scg.vikimedija.org/). Сви који желе да се и уживо укључе у рад Викимедије СЦГ и википедијанске заједнице у Београду могу доћи на отворене састанке на првом спрату Дома омладине сваке недеље између 15 и 20 часова. *Vikipedija je objavila milioniti članak na engleskom jeziku Zadužbina Vikimedija je objavila da je napisan milioniti članak na izdanju Vikipedije na engleskom jeziku. Vikipedija je slobodna višejezična internet enciklopedija koju dnevno poseti desetine miliona korisnika. Vesti BBC su za Vikipediju rekli da je "jedna od najpouzdanijih korisnih izvora informacija, na Internetu ili van njega". Daniel Pink, autor i kolumnista časopisa WIRED, Vikipediju je opisao kao " samoorganizujuću, samopopravljajuću, hiperadiktivnu biblioteku budućnosti", a Tim Berners Li, otac weba, nazvao ju je "krstionicom svog znanja". Vikipedija je prvi i najpoznatiji projekat Zadužbine Vikimedija. Iz nje su proizašli bratski projekti, medju kojima su rečnik, biblioteka udzbenika, zbirka citata, projekat posvećen vestima i Vikimedijina ostava. Svi ovi projekti su zasnovani na MediaWiki softveru. Vikipedija je besplatna i dostupna svima. Oni koji žele da postanu saradnici i da doprinesu razvoju najveće svetske internet enciklopedije, mogu to uraditi na adresi http://en.wikipedia.org. Vikipedija postoji i u izdanju na srpskom jeziku (http://sr.wikipedia.org/ ) i uskoro će dobiti svoj 30.000 članak, a od 3. decembra 2005. godine postoji i lokalni ogranak Zadužbine Vikimedija za Srbiju i Crnu Goru -- Vikimedija SCG ( http://scg.vikimedija.org/ ). Svi koji žele da se i uživo uključe u rad Vikimedije SCG i vikipedijanske zajednice u Beogradu mogu doći na otvorene sastanke na prvom spratu Doma omladine svake nedelje izmedju 15 i 20 časova. Jovana Milicevic Vikimedija SCG

1 0

2024

2023

2022

2021

2020

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

WikimediaSCG-INFO