WikimediaRS-INFO

wikimediars-info@lists.wikimedia.org

153 discussions

Poziv na konferenciju za novinare, 12. oktobar
by Filip Maljkovic 10 Oct '12

10 Oct '12

Poštovani, U prilogu Vam šaljemo poziv za konferenciju za novinare u organizaciji Vikimedije Srbije. Molimo Vas da svojim prisustvom podržite najavljeni događaj. Srdačan pozdrav, Filip Maljković

1 0

Wiki Loves Monuments 2012: Prikupljanje fotografija kulturnih dobara u 36 zemalja širom sveta
by Mile Kis 31 Aug '12

31 Aug '12

* Globalni foto-konkurs 1-30. septembar, 2012. "Wiki Loves Monuments 2012" Prikupljanje fotografija kulturnih dobara u 36 zemalja širom sveta (Beograd, 31. avgust 2012. godine) Srbija će ove godine po prvi put učestvovati od 1. do 30. septembra u velikom svetskom "Wiki Loves Monuments" foto-konkursu, organizovanom od strane lokalnih ogranaka Vikimedije. Žiri sastavljen od stručnjaka iz relevantnih oblasti, kao što su fotografija, arhitektura i istorija, odabraće 15 najboljih autorskih fotografija nepokretnih kulturnih dobara Srbije pod Creative Commons slobodnom licencom. Cilj konkursa je podsticanje učesnika da svojim doprinosom obogate multimedijalnu bazu nepokretnih kulturnih dobara, kojih u našoj zemlji trenutno ima preko 2400 zavedenih. Najuspešniji će osvojiti vredne nagrade, i ući će u uži izbor za najbolje fotografije na globalnom Wiki Loves Monuments konkursu. Selekciju i odabir najboljih fotografija vršiće šestočlani žiri, među kojima će se naći uvaženi fotografi: Dragoljub Zamurović, Goran Malić i Miloš Jurišić. * *Inicijator i jedan od osnivača Wiki Loves Monuments takmičenja, Lodevajk Gelauf, izjavio je: "Postoje milioni istorijski i kulturno značajnih spomenika i građevina širom sveta, a ipak, za mnoge od njih na internetu ne postoje fotografije koje su slobodne za korišćenje. Ove važne strukture su često nepoznate većini ljudi koji ni nemaju priliku da ih posete. Wiki Loves Monuments pruža način pomoću koga volonteri širom sveta mogu da prikažu kulturna dobra svojih zemalja i, putem Vikipedije, sa svima podele ove slike."* *O samom uspehu i značaju Wiki Loves Monuments projekta, najvernije govori podatak da je 2011. godine u njemu učestvovalo 18 zemalja i da je tom prilikom prikupljeno 168.000 fotografija. Ove godine, broj zemalja učesnica je udvostručen, a broj očekivanih fotografija je daleko veći. Dodatne informacije:* * Vikimedija Srbije Tamara Petrović* *E-mail: tamara(a)vikimedija.org* * <tamara(a)vikimedija.org>Website: wlm.wikimedia.org* * *

1 1

SAOPŠTENjE POVODOM SARADNjE VIKIMEDIJE SRBIJE I MUZEJA VAZDUHOPLOVSTVA - BEOGRAD
by Mile Kis 24 Aug '12

24 Aug '12

* (ispod ćiriličnog teksta se nalazi i latinična verzija) САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ САРАДЊЕ ВИКИМЕДИЈЕ СРБИЈЕ И МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА - БЕОГРАД Музеј ваздухопловства - Београд и Викимедија Србије потписали су данас Меморандум о сарадњи, посвећен пројекту инсталирања QR-кодова чијом ће се употребом на савремен начин унапредити приступачност информација у Музеју. Уз помоћ Википедије и QRпедијиних QR-кодова, љубитељима авијације биће омогућено да се информишу о музејским експонатима на неколико десетина језика. Увођење QR кодова је део пројекта Open Wiki GLAM of Serbia (Отворени вики ГЛАМ пројекат Србије) који је покренут почетком 2012. године и има за циљ развој двосмерне сарадње на релацији Викимедије Србије и ГЛАМ институција, са жељом да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше земље на интернету. “Викимедија Србије улаже напоре да креира и унапредни доступност богатог културног и историјског наслеђа са којим наша земља располаже. Веома се радујем сарадњи са Музејом ваздухопловста. QR-кодови су постали светски тренд и нашли су примену у готово свим сферама живота. Више пута награђивани QRпедијин систем прављења QR-кодова унапредио је употребу ових дводимензионалних кодова, који су нарочито погодни за ГЛАМ институције”, рекао је Миле Киш, координатор пројекта из Викимедије Србије. Инсталацијом QR-кодова, Музеј ваздухопловства ће постати прва институција у Србији и први музеј на Балкану који користи QRпедијине QR-кодове. Музеј ће се тиме придружити многобројним институцијама света које сарађују са Викимедијом, а неке од њих су Немачки савезни архив, Британски музеј, Британска библиотека, Музеј уметности у Индијанополису, Национална библиотека Француске и други. “Веома нам је драго да сарађујемо са Викимедијом Србије. Музеј ваздухопловства један је од музеја у Београду који ће доликовати увођење и примена нове технологије. Инсталирање QR-кодова биће велики корак ка бољој комуникацији са посетиоцима, нарочито гостима из иностранства. Посетиоци ће на један врло модеран начин моћи много детаљније да се упознају са причом о експонатима из наше поставке”, изјавио је PR кустос музеја, Петар Недељковић. Поред ове сарадње, Музеј је изразио жељу да донира одређени број фотографија из своје архиве Викимедијиној мултимедијалној остави, која поседује преко 10 милиона фотографија, аудио и видео записа и документа. О музеју: Основан је 1957. године, а на садашњој локацији налази се од 1989. године. До 2012. Музејом је прошло милион посетилаца. Рангира се међу пет најбољих ваздухопловних музеја у Европи и 10 најбољих у свету. Сам облик зграде је веома препознатљив и један је од симбола града. Највеће богатство музеја су сами авиони у поставци, којом се пркатично може прошетати кроз 90 година историје авијације (1909-1999). Најчешћи и најдражи посетиоци Музеја ваздухопловства су деца, која овде стичу прва знања о техници, авијацији, летењу и историји. www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/ Односи са јавношћу: Петар Недељковић, p.nedeljković@ muzejvazduhoplovstva.org.rs O ВМРС: ВМРС је невладино и непрофитно удружење и једини званични Викимедијин локални огранак у Србији. Циљеви удружења су промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. rs.vikimedija.org info(a)vikimedija.org За ГЛАМ пројекте: glam.wikimedia.rs и glam(a)vikimedija.org O ВМФ: Задужбина Викимедија је непрофитна организација која управља бепслатном енциклопедијом Википедијом. Према мерењима агенције comScore, Википедија и други пројекти којима управља Задужбина Викимедија имају преко 482 милиона индивидуланих посета месечно и по томе заузимају 5. место на свету ( comScore, јануар 2012). Доступна на 282 језика, Википедија садржи више од 20 милиона чланака које пише добровољна светска заједница са преко 100.000 чланова. Са седиштем у Сан Франциску у Калифорнији, Викимедија је непрофитна организација која се финансира искључиво путем донација и грантова. http://wikimediafoundation.org http://blog.wikimedia.org info(a)wikimedia.org ---------------------------------------------------------------------------------------------- SAOPŠTENjE POVODOM SARADNjE VIKIMEDIJE SRBIJE I MUZEJA VAZDUHOPLOVSTVA - BEOGRAD Muzej vazduhoplovstva - Beograd i Vikimedija Srbije potpisali su danas Memorandum o saradnji, posvećen projektu instaliranja QR-kodova čijom će se upotrebom na savremen način unaprediti pristupačnost informacija u Muzeju. Uz pomoć Vikipedije i QRpedijinih QR-kodova, ljubiteljima avijacije biće omogućeno da se informišu o muzejskim eksponatima na nekoliko desetina jezika. Uvođenje QR kodova je deo projekta Open Wiki GLAM of Serbia (Otvoreni viki GLAM projekat Srbije) koji je pokrenut početkom 2012. godine i ima za cilj razvoj dvosmerne saradnje na relaciji Vikimedije Srbije i GLAM institucija, sa željom da se razvije dvosmerna saradnja u kreiranju i unapređenju dostupnosti riznice kulturnog i istorijskog nasleđa naše zemlje na internetu. “Vikimedija Srbije ulaže napore da kreira i unapredni dostupnost bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa sa kojim naša zemlja raspolaže. Veoma se radujem saradnji sa Muzejom vazduhoplovsta. QR-kodovi su postali svetski trend i našli su primenu u gotovo svim sferama života. Više puta nagrađivani QRpedijin sistem pravljenja QR-kodova unapredio je upotrebu ovih dvodimenzionalnih kodova, koji su naročito pogodni za GLAM institucije”, rekao je Mile Kiš, koordinator projekta iz Vikimedije Srbije. Instalacijom QR-kodova, Muzej vazduhoplovstva će postati prva institucija u Srbiji i prvi muzej na Balkanu koji koristi QRpedijine QR-kodove. Muzej će se time pridružiti mnogobrojnim institucijama sveta koje sarađuju sa Vikimedijom, a neke od njih su Nemački savezni arhiv, Britanski muzej, Britanska biblioteka, Muzej umetnosti u Indijanopolisu, Nacionalna biblioteka Francuske i drugi. “Veoma nam je drago da sarađujemo sa Vikimedijom Srbije. Muzej vazduhoplovstva jedan je od muzeja u Beogradu koji će dolikovati uvođenje i primena nove tehnologije. Instaliranje QR-kodova biće veliki korak ka boljoj komunikaciji sa posetiocima, naročito gostima iz inostranstva. Posetioci će na jedan vrlo moderan način moći mnogo detaljnije da se upoznaju sa pričom o eksponatima iz naše postavke”, izjavio je PR kustos muzeja, Petar Nedeljković. Pored ove saradnje, Muzej je izrazio želju da donira određeni broj fotografija iz svoje arhive Vikimedijinoj multimedijalnoj ostavi, koja poseduje preko 10 miliona fotografija, audio i video zapisa i dokumenta. O muzeju: Osnovan je 1957. godine, a na sadašnjoj lokaciji nalazi se od 1989. godine. Do 2012. Muzejom je prošlo milion posetilaca. Rangira se među pet najboljih vazduhoplovnih muzeja u Evropi i 10 najboljih u svetu. Sam oblik zgrade je veoma prepoznatljiv i jedan je od simbola grada. Najveće bogatstvo muzeja su sami avioni u postavci, kojom se prkatično može prošetati kroz 90 godina istorije avijacije (1909-1999). Najčešći i najdraži posetioci Muzeja vazduhoplovstva su deca, koja ovde stiču prva znanja o tehnici, avijaciji, letenju i istoriji. www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/ Odnosi sa javnošću: Petar Nedeljković, p.nedeljković@ muzejvazduhoplovstva.org.rs O VMRS: VMRS je nevladino i neprofitno udruženje i jedini zvanični Vikimedijin lokalni ogranak u Srbiji. Ciljevi udruženja su promocija i podržavanje stvaranja, sakupljanja i umnožavanja slobodnog sadržaja na neprofitan način, kao i ideje da svi ljudi imaju jednak pristup znanju i obrazovanju. rs.vikimedija.org info(a)vikimedija.org Za GLAM projekte: glam.wikimedia.rs i glam(a)vikimedija.org O VMF: Zadužbina Vikimedija je neprofitna organizacija koja upravlja bepslatnom enciklopedijom Vikipedijom. Prema merenjima agencije comScore, Vikipedija i drugi projekti kojima upravlja Zadužbina Vikimedija imaju preko 482 miliona individulanih poseta mesečno i po tome zauzimaju 5. mesto na svetu (comScore, januar 2012). Dostupna na 282 jezika, Vikipedija sadrži više od 20 miliona članaka koje piše dobrovoljna svetska zajednica sa preko 100.000 članova. Sa sedištem u San Francisku u Kaliforniji, Vikimedija je neprofitna organizacija koja se finansira isključivo putem donacija i grantova. http://wikimediafoundation.org http://blog.wikimedia.org info(a)wikimedia.org Srdačno, Mile Kiš Vikimedija Srbije *

1 0

Open Wiki GLAM of Serbia konferencija u Beogradu
by Filip Maljkovic 17 Jan '12

17 Jan '12

15. januara 2011. godine, ?irom sveta je obele?eno 11 godina postojanja Vikipedije, jednog od najve?ih kolaborativnih svetskih projekata, koji okuplja milione ljudi. Vikipedija postoji na 280 jezika i sadr?i preko 20 miliona ?lanaka. Ovom prilikom ?eleli bismo da sa Vama podelimo vest da ?e se 24. februara u Beogradu odr?ati velika konferencija posve?ena srpskoj kulturnoj i istorijskoj ba?tini i za?titi intelektualne svojine i autorskih prava na internetu. U prilogu se nalazi pozivnica za konferenciju *Open Wiki GLAM of Serbia*, na koju ste pozvani. Ako ?elite da u?estvujete na konferenciji kao GLAM institucija*, molimo Vas popunite ovaj formular: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?formkey=dGZUZGJrN1h2SEY0dUtlY1… Ako ?elite da u?estvujete na konferenciji u svojstvu medija, molimo Vas popunite ovaj formular: https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?formkey=dHlBb2d6MTZTSlUyTTJ4bU… Za vi?e informacija o ovom doga?aju, pogledajte na? sajt: http://glam.wikimedia.rs/ * GLAM je skra?enica za /Galleries, Libraries, Archives & Museums/ Filip Maljkovi?, Potpredsednik Mile Ki?, Generalni sekretar Vikimedija Srbije

1 0

Vikipedija na srpskom objavila stopedesethiljaditi clanak
by Filip Maljkovic 20 Nov '11

20 Nov '11

(Ispod teksta latinicom nalaze se isti tekst latinicom sa nasim slovima i cirilicom.) Vikipedija na srpskom objavila stopedesethiljaditi clanak 20. novembra, u 5 casova i 32 minuta, Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stopedesethiljaditi clanak. Jubilarni clanak je o Oskaru Sindleru, poznatom spasiocu Jevreja tokom Drugog svetskog rata (po kome je snimljen film „Sindlerova lista“), a njegov autor urednik koji doprinosi Vikipediji pod pseudonimom Vikivind (Wikiwind). Vikipedija je najveca i najsavremenija enciklopedija na svetu, sa najbrzim rastom. Zapoceta u januaru 2001, trenutno ima preko sedamnaest miliona clanaka na preko 280 jezika. Vikipedija dobija oko 500 miliona pregleda dnevno, sto je cini petim najposecenijim sajtom na Internetu. Vikipedija na srpskom jeziku je trenutno 28. Vikipedija po broju clanaka i najveca na bilo kom juznoslovenskom jeziku, kao i najveca enciklopedija na srpskom jeziku uopste. Vikipedija na srpskom jeziku ima preko 500.000 pregleda dnevno, sto cini Vikipediju osmim najposecenijim sajtom u Srbiji. Do sto pedeset hiljada clanaka, sto po kolicini teksta odgovara korpusu od sezdeset odstampanih enciklopedijskih tomova, stigla je zahvaljujuci sedmogodisnjem radu vise hiljada svojih urednika. Zanimljivo je da je Vikipedija na srpskom jeziku svoj stohiljaditi clanak dobila takodje 20. novembra, 2010. godine. Zaduzbina Vikimedija (eng. Wikimedia Foundation Inc.) je nevladina i neprofitna organizacija sa sedistem u San Francisku, Kalifornija, SAD, posvecena rastu, razvoju i besplatnoj distribuciji slobodnih, visejezickih sadrzaja u celom svetu. Zaduzbina Vikimedija ima ogranke sirom sveta, ukljucujuci Francusku, Nemacku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Srbiju, Svajcarsku i Tajvan. Vikimedija Srbije je ogranak Zaduzbine Vikimedija u Srbiji. Najpoznatiji projekat Zaduzbine Vikimedija je Vikipedija, najveca enciklopedija u istoriji covecanstva i jedan od deset najposecenijih veb sajtova na svetu. Adresa Vikipedije na srpskom jeziku:http://sr.wikipedia.org Adresa Vikivesti na srpskom jeziku:http://sr.wikinews.org Adresa Zaduzbine Vikimedija:http://www.wikimediafoundation.org Adresa Vikimedije Srbije:http://rs.wikimedia.org Prilog 1: Jubilarni Vikipedijin logohttp://my.rs/rjg Prilog 2: Oskar i Emilija Sindlerhttp://my.rs/kj6 ---- Vikipedija na srpskom objavila stopedesethiljaditi članak 20. novembra, u 5 časova i 32 minuta, Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stopedesethiljaditi članak. Jubilarni članak je o Oskaru Šindleru, poznatom spasiocu Jevreja tokom Drugog svetskog rata (po kome je snimljen film „Šindlerova lista“), a njegov autor urednik koji doprinosi Vikipediji pod pseudonimom Vikivind (Wikiwind). Vikipedija je najveća i najsavremenija enciklopedija na svetu, sa najbržim rastom. Započeta u januaru 2001, trenutno ima preko sedamnaest miliona članaka na preko 280 jezika. Vikipedija dobija oko 500 miliona pregleda dnevno, što je čini petim najposećenijim sajtom na Internetu. Vikipedija na srpskom jeziku je trenutno 28. Vikipedija po broju članaka i najveća na bilo kom južnoslovenskom jeziku, kao i najveća enciklopedija na srpskom jeziku uopšte. Vikipedija na srpskom jeziku ima preko 500.000 pregleda dnevno, što čini Vikipediju osmim najposećenijim sajtom u Srbiji. Do sto pedeset hiljada članaka, što po količini teksta odgovara korpusu od šezdeset odštampanih enciklopedijskih tomova, stigla je zahvaljujući sedmogodišnjem radu više hiljada svojih urednika. Zanimljivo je da je Vikipedija na srpskom jeziku svoj stohiljaditi članak dobila takođe 20. novembra, 2010. godine. Zadužbina Vikimedija (eng. Wikimedia Foundation Inc.) je nevladina i neprofitna organizacija sa sedištem u San Francisku, Kalifornija, SAD, posvećena rastu, razvoju i besplatnoj distribuciji slobodnih, višejezičkih sadržaja u celom svetu. Zadužbina Vikimedija ima ogranke širom sveta, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Srbiju, Švajcarsku i Tajvan. Vikimedija Srbije je ogranak Zadužbine Vikimedija u Srbiji. Najpoznatiji projekat Zadužbine Vikimedija je Vikipedija, najveća enciklopedija u istoriji čovečanstva i jedan od deset najposećenijih veb sajtova na svetu. Adresa Vikipedije na srpskom jeziku:http://sr.wikipedia.org Adresa Vikivesti na srpskom jeziku:http://sr.wikinews.org Adresa Zadužbine Vikimedija:http://www.wikimediafoundation.org Adresa Vikimedije Srbije:http://rs.wikimedia.org Prilog 1: Jubilarni Vikipedijin logohttp://my.rs/rjg Prilog 2: Oskar i Emilija Šindlerhttp://my.rs/kj6 ---- Википедија на српском објавила стопедесетхиљадити чланак 20. новембра, у 5 часова и 32 минута, Википедија на српском језику добила је свој стопедесетхиљадити чланак. Јубиларни чланак је о Оскару Шиндлеру, познатом спасиоцу Јевреја током Другог светског рата (по коме је снимљен филм „Шиндлерова листа“), а његов аутор уредник који доприноси Википедији под псеудонимом Викивинд (Wikiwind). Википедија је највећа и најсавременија енциклопедија на свету, са најбржим растом. Започета у јануару 2001, тренутно има преко седамнаест милиона чланака на преко 280 језика. Википедија добија око 500 милиона прегледа дневно, што је чини петим најпосећенијим сајтом на Интернету. Википедија на српском језику је тренутно 28. Википедија по броју чланака и највећа на било ком јужнословенском језику, као и највећа енциклопедија на српском језику уопште. Википедија на српском језику има преко 500.000 прегледа дневно, што чини Википедију осмим најпосећенијим сајтом у Србији. До сто педесет хиљада чланака, што по количини текста одговара корпусу од шездесет одштампаних енциклопедијских томова, стигла је захваљујући седмогодишњем раду више хиљада својих уредника. Занимљиво је да је Википедија на српском језику свој стохиљадити чланак добила такође 20. новембра, 2010. године. Задужбина Викимедија (енг. Wikimedia Foundation Inc.) је невладина и непрофитна организација са седиштем у Сан Франциску, Калифорнија, САД, посвећена расту, развоју и бесплатној дистрибуцији слободних, вишејезичких садржаја у целом свету. Задужбина Викимедија има огранке широм света, укључујући Француску, Немачку, Италију, Холандију, Пољску, Србију, Швајцарску и Тајван. Викимедија Србије је огранак Задужбине Викимедија у Србији. Најпознатији пројекат Задужбине Викимедија је Википедија, највећа енциклопедија у историји човечанства и један од десет најпосећенијих веб сајтова на свету. Адреса Википедије на српском језику:http://sr.wikipedia.org Адреса Викивести на српском језику:http://sr.wikinews.org Адреса Задужбине Викимедија:http://www.wikimediafoundation.org Адреса Викимедије Србије:http://rs.wikimedia.org Прилог 1: Јубиларни Википедијин логоhttp://my.rs/rjg Прилог 2: Оскар и Емилија Шиндлерhttp://my.rs/kj6

1 0

Vikipedija proslavlja 10 godina slobodnog znanja
by Filip Maljkovic 14 Jan '11

14 Jan '11

(Ispod teksta latinicom nalaze se isti tekst cirilicom.) Vikipedija proslavlja 10 godina slobodnog znanja Korisnici i saradnici Vikipedije obeležavaju prvu deceniju slobodne enciklopedije događajima širom sveta Na današnji dan pre deset godina, jedan sajt sa smešnim imenom pozvao je ljude širom sveta da se udruže u stvaranju slobodne enciklopedije. Početni rezultati su bili skromni. U članku "Astronom" je pisalo samo: "Naučnik čija je oblast istraživanja astronomija." Švedska: "Zemlja u severnoj Evropi. Stanovnici se zovu Šveđani. Jezik koji se govori je švedski. Glavni grad je Stokholm." Fizika: "Fizika je veoma široka tema." Nakon ovih skromnih početaka, Vikipedija je brzo rasla, i za manje od mesec dana je napisano 1.000 članaka. Tokom narednih pet godina, pokrenuto je mnogo verzija na novim jezicima, uključujući i srpski, a Vikipedija je počela da prevazilazi tradicionalne izvore referenci po širini i dubini. Tajna njenog uspeha: svako može da izmeni bilo koji članak. U januaru 2006. godine, saradnik Vikipedije Garet Oven je napisao na svojoj korisničkoj strani: "Problem sa Vikipedijom je to što radi samo u praksi. U teoriji, ona je potpuna katastrofa." Danas se Vikipedijom koristi preko 400 miliona ljudi svakog meseca. Ona pruža trenutni pristup informaciji visokog kvaliteta i dubine, besplatno i bez reklama. U poslednjoj deceniji, ogromna i jedinstvena globalna zajednica dobrovoljaca se sastala da stvori više od 17 miliona članaka na 270 jezika, unapređujući cilj slobodnog znanja za svaku osobu na planeti. Danas, 15. januara, Vikipedijina zajednica se susreće na više od 400 mesta širom planete da proslavi 10. godišnjicu Vikipedije. Od konferencije u Njujorku do koncerta u Pragu, od početka novog školskog projekta u Najrobiju do muzejskog kampa u Amsterdamu, od sastanka u pivnici u Bukureštu do filmske projekcije u Tel Avivu, događaje su organizovali dobrovoljci i ogranci Vikimedije, kao i nezavisne pristalice. Događaji su otvoreni za učešće svakome i odražavaju raznolikost zajednice. Džimi Vejls, osnivač Vikipedije, podsetio je: "Teško je zamisliti da je prošlo 10 godina otkako sam prvi put uređivao Vikipediju. Sećam se tog prvog dana. Kliknuo sam na "Uredi" i napisao 'Zdravo, svete', i to je bio početak Vikipedije i svih stvari koje su se od tada desile. Želim da se zahvalim svima koji su pomogli. Želim da se zahvalim svim ljudima koji su uređivali Vikipediju, koji su doprineli ovoj velikoj bazi znanja. Želim da se zahvalim svakome ko čita Vikipediju, ko se zaista zanima idejama i znanjem. To je ono za šta smo je napravili: napravili smo je da biste je vi čitali." Vikipedijom upravlja Zadužbina Vikimedija, dobrotvorna neprofitna organizacija koju je osnovao Džimi Vejls 2003. U potpunosti je podržana dobrovoljnim prilozima, i upravo je završila najuspešniju kampanju prikupljanja priloga u svojoj istoriji, sa više od 500.000 pojedinačnih priloga u ukupnom iznosu od preko 16 miliona dolara. Sju Gardner, izvršna direktorka Zadužbine Vikimedija, ima ambiciozne ciljeve za budućnost. "Želimo da dosegnemo milijardu ljudi do 2015. godine. Želimo da ubedimo više čitalaca da uređuju. Više žena. Više ljudi iz zemalja u razvoju. Znamo da što je uređivačka zajednica raznolikija, to će enciklopedija biti sveobuhvatnija, tačnija i bogatija." Džimi Vejls se pridružio njenom pozivu na akciju: "Iako imamo milione članaka, iako smo na stotinama jezika, i dalje ima mnogo posla. Želeo bih da svako tamo napolju, ako nikad nije uređivao Vikipediju... probajte - samo kliknite na "Uredi". Za više informacija o događajima oko Vikipedijine desetogodišnjice * http://ten.wikipedia.org * http://ten.wikipedia.org/wiki/Wikipedia_timeline O Zadužbini Vikimedija * http://wikimediafoundation.org * http://blog.wikimedia.org Zadužbina Vikimedija je neprofitna organizacija koja održava Vikipediju, slobodnu enciklopediju. Prema comScore Media Metrix, Vikipedija i drugi projekti koje održava Zadužbina Vikimedija primaju 410 miliona jedinstvenih posetilaca mesečno, što ih čini petim najpopularnijim veb projektom u svetu (novembar 2010). Dostupna na više od 270 jezika, Vikipedija sadrži više od 17 miliona članaka koje je napisala globalna zajednica volontera koju čini preko 100.000 ljudi. Sa sedištem u San Francisku, Kalifornija, Zadužbina Vikimedija je neprofitna, 501(c)(3) dobrotvorna organizacija koja se prvenstveno finansira kroz dobrovoljne priloge. Vikimedija Srbije je ogranak Zadužbine Vikimedija u Srbiji. Vikimedija Srbije je nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija čiji je cilj podrška stvaranju, sakupljanju i umnožavanju slobodnog sadržaja na neprofitan način. ---- Википедија прославља 10 година слободног знања Корисници и сарадници Википедије обележавају прву деценију слободне енциклопедије догађајима широм света На данашњи дан пре десет година, један сајт са смешним именом позвао је људе широм света да се удруже у стварању слободне енциклопедије. Почетни резултати су били скромни. У чланку "Астроном" је писало само: "Научник чија је област истраживања астрономија." Шведска: "Земља у северној Европи. Становници се зову Швеђани. Језик који се говори је шведски. Главни град је Стокхолм." Физика: "Физика је веома широка тема." Након ових скромних почетака, Википедија је брзо расла, и за мање од месец дана је написано 1.000 чланака. Током наредних пет година, покренуто је много верзија на новим језицима, укључујући и српски, а Википедија је почела да превазилази традиционалне изворе референци по ширини и дубини. Тајна њеног успеха: свако може да измени било који чланак. У јануару 2006. године, сарадник Википедије Гарет Овен је написао на својој корисничкој страни: "Проблем са Википедијом је то што ради само у пракси. У теорији, она је потпуна катастрофа." Данас се Википедијом користи преко 400 милиона људи сваког месеца. Она пружа тренутни приступ информацији високог квалитета и дубине, бесплатно и без реклама. У последњој деценији, огромна и јединствена глобална заједница добровољаца се састала да створи више од 17 милиона чланака на 270 језика, унапређујући циљ слободног знања за сваку особу на планети. Данас, 15. јануара, Википедијина заједница се сусреће на више од 400 места широм планете да прослави 10. годишњицу Википедије. Од конференције у Њујорку до концерта у Прагу, од почетка новог школског пројекта у Најробију до музејског кампа у Амстердаму, од састанка у пивници у Букурешту до филмске пројекције у Тел Авиву, догађаје су организовали добровољци и огранци Викимедије, као и независне присталице. Догађаји су отворени за учешће свакоме и одражавају разноликост заједнице. Џими Вејлс, оснивач Википедије, подсетио је: "Тешко је замислити да је прошло 10 година откако сам први пут уређивао Википедију. Сећам се тог првог дана. Кликнуо сам на "Уреди" и написао 'Здраво, свете', и то је био почетак Википедије и свих ствари које су се од тада десиле. Желим да се захвалим свима који су помогли. Желим да се захвалим свим људима који су уређивали Википедију, који су допринели овој великој бази знања. Желим да се захвалим свакоме ко чита Википедију, ко се заиста занима идејама и знањем. То је оно за шта смо је направили: направили смо је да бисте је ви читали." Википедијом управља Задужбина Викимедија, добротворна непрофитна организација коју је основао Џими Вејлс 2003. У потпуности је подржана добровољним прилозима, и управо је завршила најуспешнију кампању прикупљања прилога у својој историји, са више од 500.000 појединачних прилога у укупном износу од преко 16 милиона долара. Сју Гарднер, извршна директорка Задужбине Викимедија, има амбициозне циљеве за будућност. "Желимо да досегнемо милијарду људи до 2015. године. Желимо да убедимо више читалаца да уређују. Више жена. Више људи из земаља у развоју. Знамо да што је уређивачка заједница разноликија, то ће енциклопедија бити свеобухватнија, тачнија и богатија." Џими Вејлс се придружио њеном позиву на акцију: "Иако имамо милионе чланака, иако смо на стотинама језика, и даље има много посла. Желео бих да свако тамо напољу, ако никад није уређивао Википедију... пробајте - само кликните на "Уреди". За више информација о догађајима око Википедијине десетогодишњице * http://ten.wikipedia.org * http://ten.wikipedia.org/wiki/Wikipedia_timeline О Задужбини Викимедија * http://wikimediafoundation.org * http://blog.wikimedia.org Задужбина Викимедија је непрофитна организација која одржава Википедију, слободну енциклопедију. Према comScore Media Metrix, Википедија и други пројекти које одржава Задужбина Викимедија примају 410 милиона јединствених посетилаца месечно, што их чини петим најпопуларнијим веб пројектом у свету (новембар 2010). Доступна на више од 270 језика, Википедија садржи више од 17 милиона чланака које је написала глобална заједница волонтера коју чини преко 100.000 људи. Са седиштем у Сан Франциску, Калифорнија, Задужбина Викимедија је непрофитна, 501(c)(3) добротворна организација која се првенствено финансира кроз добровољне прилоге. Викимедија Србије је огранак Задужбине Викимедија у Србији. Викимедија Србије је нестраначка, невладина и непрофитна организација чији је циљ подршка стварању, сакупљању и умножавању слободног садржаја на непрофитан начин. ---- Filip Maljković potpredsednik Vikimedije Srbije

1 0

Vikimedija Srbije reaguje na neosnovane optužbe o homofobičnosti zajednice
by Filip Maljkovic 05 Jul '10

05 Jul '10

Beograd, 04.07.2010. - Slobodna ekciklopedija Vikipedija, kao najveća eniklopedija u istoriji čovečanstva, otvorena je za sve koji žele da doprinesu stvaranju i širenju slobodnog znanja. Koncept slobodnog znanja zasnovan je na humanističkoj ideji koja je ponekad bila predmet kritika i zloupotreba kompanija, političkih partija, verskih zajednica, različitih društvenih grupa i pojedinaca koji su u Vikipediji videli mogućnost promocije sebe, svojih tumačenja ideologija, istorije ili proizvoljnih opisa i definisanja vrednosti. Kada se utvrdi da je u pitanju kršenje pravila Vikipedije, među kojima je i samopromocija, vikipedijanska zajednica hitno reaguje štiteći kredibilitet projekta uklanjajući takve članke. Zajednica oko Vikipedije, istovremeno poziva pripadnike svih organizacija i svakog zainteresovanog pojedinca, uključujući i pripadnike LGBT populacije, da se uključe u stvaranje sadržaja za Vikipediju na srpskom jeziku, poštujući pravila slobodne enciklopedije. Kada su u pitanju organizacije ili kompanije, pravila su jasna i administratori ih se pridržavaju bez obzira u čijem je interesu određeni članak. Jedno od bitnih pravila slobodne enciklopedije je to da se članak o određenoj organizaciji može publikovati samo ukoliko je organizacija društveno relevantna. Konkretno, to bi značilo da organizacija treba da ima svoju istoriju, aktivnosti koje su bile drušveno uočene i prepoznate kao izraz interesa određene društvene grupe. U suprotnom bi svaka novonastala organizacija svoju istoriju i relevantnost kreirala uz pomoć slobodne enciklopedije, a to nikako ne može biti cilj jer Vikipedija nije informativni medij koja utvrđuje i publikuje istinu, već je enciklopedija koja svoj prostor ustupa relevantnim člancima. Relevantne LGBT organizacije na Vikipediji na srpskom jeziku svakako imaju svoje mesto. Uzmimo, još od 2007. godine postoji članak o organizaciji Queeria. Takođe, LGBT tematika je relativno kvalitetno obrađena, što uključuje i članke “lezbejka”, “gej”, “biseksualnost”, “transrodnost”, “homofobija” i “pregled LGBT istorije”. “Vikipedija je isključivo orijentisana ka relevantnom znanju, a nikako ka bilo čijim interesima, političkim ili ideološkim. Za rad na Vikipediji nije bitna ideološka, politička ili seksualna orijentacija i pravila su ista za sve. Ukoliko određena grupacija ima interesa da određeni članak o relevantnoj organizaciji bude plasiran na Vikipediji, slobodna je da ga napiše i objavi, ali samo poštujući pravila slobodne enciklopedije. Među postojećim člancima na Vikipediji na srpskom jeziku možete pronaći članke o istaknutim ličnostima različitih rasa, vera, ideoloških ubeđenja, seksualnih orijentacija, što je čvrst dokaz da ne postoji isključivost zajednice prema bilo kojoj grupaciji, već samo prema vandalizmu i kršenju pravila slobodne enciklopedije. Dodao bih da smo, na primer, izbrisali i samopromotivne članke slikara, ali da to ne znači da smo slikarofobi”, izjavio je Miloš Rančić, jedan od osnivača Vikimedije Srbije i globalni administrator. Filip Maljković, u ime Vikimedije Srbije

1 0

Cetvrta regionalna konferencija Vikimedije Srbije
by Filip Maljkovic 03 Jun '10

03 Jun '10

Vikimedija Srbije Vas poziva da prisustvujete Četvrtoj regionalnoj konferenciji koja će biti održana 5. i 6. juna u Domu omladine u Beogradu. Ovo je već tradicionalan način da se susretnemo međusobno, sa kolegama iz inostranstva i sa našom javnošću, da je upoznamo sa svojim idejama i približimo Vikipediju svima. Oba dana od 14 do 19 časova razgovaraće se o budućnosti Vikipedije i načinima pravljenja ove slobodne on-lajn enciklopedije, uz prisustvo delegata iz regiona i Evrope. Iz programa izdvajamo sledeća predavanja i debate: - Miloš Rančić će govoriti o cenzuri na Vikimedijinim projektima, aktuelnom i kontroverznom pitanju kojim se globalna zajednica ovih meseci bavi. - predstavnici prisutnih ogranaka će predstaviti stanje u svojim matičnim zajednicama - Voja Antonić će održati predavanje o kolaborativnim procesima u razvoju Kremanskog proročanstva; Vikimedija Srbije je lokalni ogranak Zadužbine Vikimedija, globalne organizacije koja se stara o slobodnoj enciklopediji Vikipediji i njenim sestrinskim projektima. U aktivnosti Vikimedije Srbije spada podrška stvaranju i širenju slobodnog znanja, promocija Vikimedijinih projekata, kao i saradnja sa svetskom vikimedijanskom zajednicom i lokalnim ograncima u drugim zemljama. Filip Maljković, potpredsednik Vikimedije Srbije

1 0

Vikimedija Srbije - Saopštenje
by Filip Maljkovic 21 Jan '10

21 Jan '10

1 0

Podsetnik za konferenciju: Vikipedija na srpskom objavila stohiljaditi clanak
by Nevena Tarlanovic 26 Nov '09

26 Nov '09

Podsecamo Vas da se danas u 13 casova odrzava konferencija za stampu Vikimedije Srbije posvecena objavljivanju stohiljaditog clanka na Vikipediji. Konferencija ce se odrzati u tribinskoj sali Doma omladine Beograda, prvi sprat, ulaz iz Makedonske ulice.

1 0

Jump to page:

2024

2023

2022

2021

2020

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

WikimediaRS-INFO